Спорт, политика, емоције, амбиције

Већ врло скоро, осмог јуна, започиње фудбласко првенству Евро-2012, које ће се одржати у две земље паралелно: у Пољској и у Украјини. Да подсетимо да су репрезентације Русије и Пољске доспеле у исту групу заједно са Чешком и Грчком.

Први меч руске репрезентације са чешким тимом играће се на дан отварања првенства у Вроцлаву, а сусрет репрезентација Русије и Пољске играће се у Варшави 12. јуна, управо на национални празник наше земље.

Прилично често могу да се чују размишљања о томе да је спорт ван политике и да никако не треба политизовати спортске догађаје, тим пре највишег ранга. Вероватно би то било дивно, али колико је реално? – питали смо угледног руског политиколога Алексеја Макаркина.

Хајде да кажемо тако: спорт ван политике је наравно идеал! Али онај идеал који тешко да може да буде реализован, ако ћемо озбиљно. Као прво, одржавање спортских такмичења високог новоа за било коју земљу је могућност за самопотврђивање. Политичари теже да се идентификују са спортским победама. И ту постоје ризици, зато што се у спорту често дешава да тимови фаворити трпе пораз, а неко од аутсајдера изнанада избија напред! У том случају амбиције не само обичних навијача, већ и високих политичара, чије наде су биле преварене, оштећене, бујица негативних емоција, а спрот често приређује изненађња, са тим треба рачунати. То као прво.

Као друго, око спорта често се одвијају најнеочекиваније политичке борбе. Пример Украјине врло је индикативан: многи западни лидери су затражили од Кијева да пусти из затвора бившег премијера ове земље Јулију Тимошенко. Наишавши на одбијање, они су позвали УЕФА да премести мечеве европског првенства са територије Украјине у другу европску земљу, мада технички то је већ било немогуће. Уз то, руководиоци УЕФА су врло мудро, како се мени чини, решили да не стварају сличне прилично опасне преседане са далекосежним последицама. Јер увек се могу наћи неке политичке примедбе према било коме, из најразличитијих разлога.

Постоји још једна компонента, пре јавна, али такође са политичким усмерењем – наставља Алексеј Макаркин. Она је везана са односима између појединих земаља и народа. Ако се говори конкретно о односима Русије и Пољске, сада се на државном нивоу они развијају позитивно, не тако како је било још пре неколико година.

Али унутар пољског друштва постоји, рекао бих, активна мањина која оптужује Русију за све смртне грехове и живи у претходним стереотипима. Очигледно са ове стране могу се очекивати неки непријатни политички ексцеси против руских спортиста или навијача, посебно 12. јуна на наш национални празник – Дан Русије. Јер он се подудара са даном првог сусрета репрезентација Пољске и Русије.

Можда неко од активне мањине пољског друштва пожели да упрво на тај дан изрази своје политичке амбиције? То се не сме искључити, али биће ми драго ако грешим! Уз то знамо да је пољска страна дала прилично озбиљне гаранције безбедности свим гостима првенства, не само Русима.

У Пољској је учињено, чини се, апсолутно све да Евро-2012. буде радостан, изузетан, незабораван празник великог европског фудбала.