Protestna akcija za primer

U ruskom društvu nastavlja se razmatranje masovnih protestnih akcija. Uprkos očekivanjima skeptika povorka i mitign opozicije protekli su apsolutno mrino. Nije bilo ni napada na policiju, ni hapšenja. Moguće da je odigrao ulogu novi zakon o mitinzima, koji predviđa značajno uvećanje novčanih kazni za prekršioce. O tome je bilo reči na zasedanju okruglog stola, održanom u Moskvi, uz učešće vodećih politikologa.

Sa tačke gledišta očuvanja reda miting je bio praktično za primer, učesnici manifestacije su se ponašali korektno, podvukao je direktor Fonda za istraživanje problema demokratije, politikolog Maksim Grigorjev, dodavši da je on sam bio posmatrač u toj akciji i on je poneo pozitivan utisak.

Posmatrali smo kako se odvija povorka, kako se ponašaju demonstranti i policija. Zato mogu da govorim kao neposredni učesnik dešavanja. Niz demonstranata sam je prilazio policajcima i pitao gde je bolje da prožu da nikome ne smetaju. Tačnije kultura samih demonstranata raste. Meni se dopalo to kako su kompetentno delovali policajci. Oni su se ponašali vrlo učtivo, pažljivo i korektno prema svim demonstrantima. Pri tome u akciji su učestvovali ljudi sa potpuno različitim parolama i pogledima i nije bilo jedinstva. Mislim da su popravke zakona o masovnim akcijama izvršile svoj pozitivni uticaj – ohladile su usijane glave, one koji su planirali da organizuju nerede.

Da podsetimo da je zakon koji pooštrava kazne za prekršaje za vreme javnih akciaja stupio na snagu 9. juna. Njegovo razmatranje izvzvalo je u društvu živu polemiku. Mnogi su se plašili da ozbiljno jačanje odgovornosti za prekršaje na mitinzima može samo da naljuti potencijalne prekršioce i da ih podstakne na provokacije. Ipak to se nije desilo. Moguće da su učesnici akcije shvatili da ako se budu ponašali dostojno, nikakvih kazni ne treba da se boje, istakla je predsednik komitetat Državne dume za bezbednost i suprotstavljanje korupciji Irina Jarova, i dodala da je novi zakon proradio kao sigurnosni pojas za društvo.

Zašto se pojavila potreba da se promeni zakonodavstvo? Ovi pitanje je na društveno-političkom dnevnom redu postavila sama opozicija, izvršivši čitav niz otvoreno protivpravnih dejstava, koja su organi reda morali da presecaju upravo kao opasne po društvo. Ispostavilo se da prethodni zakon nije osiguravao zaštitu društvene bezbednosti. I tada ruski parlament, analiziravši evropsko zakonodavstvo, usvojio je blagovremene i adekvatne mere kako bi masovne manifestacije proticale civilizovano. Dopustiću sebi da tvrdim da su organizatori mitinga posetili svoju odgovornost. Sasvim je očigledno da su parlament i predsednik, potpisavši zakon, doneli jedino ispravno rešenje, vitalno ptorebno za osiguranje javne bezbednosti. To ne ometa, već naprotiv doprinosi tome da se demokratske institucije u Rusiji razvijaju.

Poslednji sociološki podaci svedoče pre o tome da ruski građani odobravaju novi zakon o mitinzima. Polovina anketiranih od strane Fonda Javno mnjenje u 43 regiona Rusije izjasnila se za bitno uvećanje novčanih kazni za prešrkioce. Pri tome 38% anketiranih smatra da zahvaljujući pooštravanju sankcija, prekršaja na mitinzima će biti manje. Najveću podršku kod stanovništva izazvala je zabrana nošenja maski. Preko 50% ruskih građana smatra da ljudi koji brane svoje mišljenje treba da to čine otvoreno.