Протестна акција за пример
У руском друштву наставља се разматрање масовних протестних акција. Упркос очекивањима скептика поворка и митигн опозиције протекли су апсолутно мрино. Није било ни напада на полицију, ни хапшења. Могуће да је одиграо улогу нови закон о митинзима, који предвиђа значајно увећање новчаних казни за прекршиоце. О томе је било речи на заседању округлог стола, одржаном у Москви, уз учешће водећих политиколога.
Са тачке гледишта очувања реда митинг је био практично за пример, учесници манифестације су се понашали коректно, подвукао је директор Фонда за истраживање проблема демократије, политиколог Максим Григорјев, додавши да је он сам био посматрач у тој акцији и он је понео позитиван утисак.
Посматрали смо како се одвија поворка, како се понашају демонстранти и полиција. Зато могу да говорим као непосредни учесник дешавања. Низ демонстраната сам је прилазио полицајцима и питао где је боље да прожу да никоме не сметају. Тачније култура самих демонстраната расте. Мени се допало то како су компетентно деловали полицајци. Они су се понашали врло учтиво, пажљиво и коректно према свим демонстрантима. При томе у акцији су учествовали људи са потпуно различитим паролама и погледима и није било јединства. Мислим да су поправке закона о масовним акцијама извршиле свој позитивни утицај – охладиле су усијане главе, оне који су планирали да организују нереде.
Да подсетимо да је закон који пооштрава казне за прекршаје за време јавних акциаја ступио на снагу 9. јуна. Његово разматрање извзвало је у друштву живу полемику. Многи су се плашили да озбиљно јачање одговорности за прекршаје на митинзима може само да наљути потенцијалне прекршиоце и да их подстакне на провокације. Ипак то се није десило. Могуће да су учесници акције схватили да ако се буду понашали достојно, никаквих казни не треба да се боје, истакла је председник комитетат Државне думе за безбедност и супротстављање корупцији Ирина Јарова, и додала да је нови закон прорадио као сигурносни појас за друштво.
Зашто се појавила потреба да се промени законодавство? Ови питање је на друштвено-политичком дневном реду поставила сама опозиција, извршивши читав низ отворено противправних дејстава, која су органи реда морали да пресецају управо као опасне по друштво. Испоставило се да претходни закон није осигуравао заштиту друштвене безбедности. И тада руски парламент, анализиравши европско законодавство, усвојио је благовремене и адекватне мере како би масовне манифестације протицале цивилизовано. Допустићу себи да тврдим да су организатори митинга посетили своју одговорност. Сасвим је очигледно да су парламент и председник, потписавши закон, донели једино исправно решење, витално пторебно за осигурање јавне безбедности. То не омета, већ напротив доприноси томе да се демократске институције у Русији развијају.
Последњи социолошки подаци сведоче пре о томе да руски грађани одобравају нови закон о митинзима. Половина анкетираних од стране Фонда Јавно мњење у 43 региона Русије изјаснила се за битно увећање новчаних казни за прешркиоце. При томе 38% анкетираних сматра да захваљујући пооштравању санкција, прекршаја на митинзима ће бити мање. Највећу подршку код становништва изазвала је забрана ношења маски. Преко 50% руских грађана сматра да људи који бране своје мишљење треба да то чине отворено.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















