Da li će postati Ruski Ledeni okean?

Direktor instituta za ekspertske ocene, profesor Moskovskog državnog univerziteta Nikolaj Pavljuk predlaže da se Severni Ledeni okean preimenuje u Ruski Ledeni okean. Za preimenovanje Severnog Ledenog okeana u Ruski ledeni postoji niz objektivnih razloga, od kojih je prvi geografski, objašnjava u intervjuu za Glas Rusije profesor Pavljuk.

- Rusija ima na severu najveću granicu po Severnom Ledenom okeanu. Najveći broj ostrva u tom okeanu pripada takođe Rusiji. Praktično sva, izuzev malog ostrva koji Rusija deli sa Norveškom.

Severni Ledeni okean najmanji je po površini okean Zemlje. Ali po broju ostrvaca, uglavnog kopnenog porekla, zauzima drugo mesto posle Tihog okeana, objašnjava ekspert.

- Ako ako se ovde doda i da su pioniri koji su otkrili i arktičke puteve i ova ostrva i uopšte prvi koji su prošli Severnim pomorskim putem bili ruski pustolovi, naučnici, moreplovci, tada je sasvim jasno da ovaj okean treba da dobije naziv po imenu onih koji su ovde činili prve korake – Ruski.

Ukupna površina polarnih poseda Rusije je najveća na Arktiku, ona čini skoro 6 miliona kvadratnih metara. Kanada, koja ima drugu po veličini dužinu granice Severnog Ledenog okeana, ima površinu polarnog poseda 4 puta manju, podseća Nikolaj Pavljuk. Svetska istorijska tradicija da se mora i okeani nazivaju po onim zemljama koje najviše utiču na dati vodni region upravo potvrđuje mogućnost preimenovanja, smatra naučnik.

- Ima mnogo naziva mora i okeana koji se takođe identifikuju na određeni način sa zemljom, recimo Indijski okean i Japansko more. Šta više, isti taj Severni Ledeni okean mnogo puta su preimenovali.

Tokom vekova on se nazivao i Hperbojerski, i Skifski okean, i Ledeno more, čak i Tatarski okean, nabraja Nikolaj Pavljuk. Kako pokazuje istorija, nazivi mnogih geografskih objekata menjani su u zavisnosti od raznih faktora. Ekspert navodi kao primer Indijski okean, čiji naziv je konačno utvrđen još u 16. veku.

Predlog o preimenovanju izazvao je burnu reakciju eksperata. Direktor ruskih i azijskih programa Instituta za svetsku bezbednost u Vašingtonu Nikolaj Zlobin, na primer, smatra da će to stvoriti teškoće u avijaciji i sa publikacijom međunarodnih karata.

Nikolaj Pavljuk se pažljivo upoznaje sa različitim ocenama svog predloga od strane eksperata. Na tačku gledišta da će to navodno pogoršati međunaordnu situaciju zato što će druge zemlje optužiti Rusiju da želi da zauzme dno okeana koje se smatra zajedničkim profesorov odgovor je kratak: granice i naziv su sasvim različita stvar. Nikolaj Pavljuk je zainteresovan za konstruktivno razmatranje svoje inicijative zato što smatra: svaki predlog tek onda dobija ligički završetak kada prolazi kroz javnu ocenu.