Да ли ће постати Руски Ледени океан?

Директор института за експертске оцене, професор Московског државног универзитета Николај Пављук предлаже да се Северни Ледени океан преименује у Руски Ледени океан. За преименовање Северног Леденог океана у Руски ледени постоји низ објективних разлога, од којих је први географски, објашњава у интервјуу за Глас Русије професор Пављук.

- Русија има на северу највећу границу по Северном Леденом океану. Највећи број острва у том океану припада такође Русији. Практично сва, изузев малог острва који Русија дели са Норвешком.

Северни Ледени океан најмањи је по површини океан Земље. Али по броју острваца, углавног копненог порекла, заузима друго место после Тихог океана, објашњава експерт.

- Ако ако се овде дода и да су пионири који су открили и арктичке путеве и ова острва и уопште први који су прошли Северним поморским путем били руски пустолови, научници, морепловци, тада је сасвим јасно да овај океан треба да добије назив по имену оних који су овде чинили прве кораке – Руски.

Укупна површина поларних поседа Русије је највећа на Арктику, она чини скоро 6 милиона квадратних метара. Канада, која има другу по величини дужину границе Северног Леденог океана, има површину поларног поседа 4 пута мању, подсећа Николај Пављук. Светска историјска традиција да се мора и океани називају по оним земљама које највише утичу на дати водни регион управо потврђује могућност преименовања, сматра научник.

- Има много назива мора и океана који се такође идентификују на одређени начин са земљом, рецимо Индијски океан и Јапанско море. Шта више, исти тај Северни Ледени океан много пута су преименовали.

Током векова он се називао и Хпербојерски, и Скифски океан, и Ледено море, чак и Татарски океан, набраја Николај Пављук. Како показује историја, називи многих географских објеката мењани су у зависности од разних фактора. Експерт наводи као пример Индијски океан, чији назив је коначно утврђен још у 16. веку.

Предлог о преименовању изазвао је бурну реакцију експерата. Директор руских и азијских програма Института за светску безбедност у Вашингтону Николај Злобин, на пример, сматра да ће то створити тешкоће у авијацији и са публикацијом међународних карата.

Николај Пављук се пажљиво упознаје са различитим оценама свог предлога од стране експерата. На тачку гледишта да ће то наводно погоршати међунаордну ситуацију зато што ће друге земље оптужити Русију да жели да заузме дно океана које се сматра заједничким професоров одговор је кратак: границе и назив су сасвим различита ствар. Николај Пављук је заинтересован за конструктивно разматрање своје иницијативе зато што сматра: сваки предлог тек онда добија лигички завршетак када пролази кроз јавну оцену.