Moskva će biti preuređena, ali ko će to izvršiti?

Aleksandar Kuzmin, poslednji član tima bivšeg gradonačelnika Jurija Luškova, koji je bio na položaju glavnog arhitekte Moskve u toku 16 godina, podneo je ostavku sredinom jula. Skoro odmah posle toga je napustio svoje radno mesto i vršilac funkcija glavnog arhitekte Oleg Ribin. Od tog vremena položaj glavnog arhitekte je slobodan. To nije teško da se objasni.

Suviše mnogo problema će morati da rešava novi arhitekta Moskve. Tu spadaju razvoj infrastrukture, očuvanje spomenika, efikasno korišćenje zemljišta, ekologija, čak i podrška jarkih arhitektonskih projekata. Bez iskustva, širokog obrazovanja čovek ne može da savlada takav broj problema. Tu je potreban ne samo arhitekta i urbanista, već čovek, koji može da uredi velike teritorije.

Inače je glavni problem mali broj urbanista u Rusiji. U vreme Jurija Luškova arhitekti su zanemarili urbanistiku, bavili su se uglavnom izgradnjom pojedinih objekata. U to doba su se investitori trudili da monetizuju bilo koji komadić skupog moskovskog zemljišta, između ostalih i davno sagrađeni. Nikakvi istorijsko-kulturni rezoni se nisu uzimali u obzir. Tako je grad izugubio stotine spomenika, među kojima su Manež, Vojentorg i hotel Moskva, zato se pojavilo mnogo novosagrađenih maketa.

Luškovska Moskva je izgledala je kao čudan povrtnjak, u kojem su plevili kulturno bilje i uzgajali korov. Glavni «agronom» Aleksandar Kuzmin, mada je pozivao na razum u svemu tome, verovatno je sve to bilo uzalud. Već u vreme Luškova se položaj glavnog arhitekte pretvorio u fantom. Arhitekta je vršio ne profesionalne, već čisto birokratske funkcije.

Sada, kada je gradonačelnik postao Sergej Sobjanjin, urbanistika je uređena, mnogi investicioni ugovori su ukinuti. Međutim, strategija razvoja velegrada za sada nije jasna, jer je to već novi grad. Moskva se od 1. jula proširila prema jugo-zapadu, dobivši 148 hiljada zemaljišta Podmoskovlja, njena površina se povećala više nego dvostruko.

Jasno je da bez obzira na rezultat međunarodnog konkursa projekata razvoja prestonične aglomeracije, Moskva će u svakom slučaju biti podvrgnuta plastičnoj operaciji. U drugom slučaju neće postati grad, udoban za život. To pre svega znači da život mora da se oseća ne samo u centru, već i na periferiji grada. Centri za privlačenje ljudi moraju da budu raspodeljeni ravnomernije. Dakle, glavni problem, koji mora da reši novi glavni arhitekta, transportni je problem, - ubeđen je arhitektonski kritičar lista Komersant Grigorij Revzin.

- U Moskvi na teritoriji 7 odsto grada – unutar ulice Vrtni prsten – usredsređeno je mnogo centara: i vlasti, i biznisa, i skupih nekretnina, i kulture. Sa gledišta teorije urbanistike bilo bi pravilno da se oni rasporede po čitavom prostoru, da se centar rastereti od transporta.

Novi arhitekta će morati da obnavlja tkivo grada, - dodaje šef Moskovskog arhitektonskog društva Boris Uborevič-Borovski. Srećom, za Luškova ono nije bilo mnogo pocepano, - smatra on.

U Moskvi nije došlo do katastrofalnih grešaka. Bile su neke pogreške u računu, koje treba ispraviti. Treba dopuniti arhitektonskim remek-delima mesta, koja ostaju prazna. Onda će Moskva biti harmoničan grad.

Inače, da bi bile zakrpljene urbanističke rupe u Moskvi, novi glavni arhitekta Moskve mora da ima realna punomoćja. Za sada ona uopšte nisu jasna, - kaže Grigorij Revzin.

Moguće je da glavni arhitekta mora da se brine samo o estetskom izgledu Moskve, a privredne funkcije mora da vrši neko drugi, - smatraju neki eksperti.

Bilo kako bilo, jasno je da luškovski Generalni plan razvoja Moskve do 2025. godine, usvojen pre 2 godine, će biti  prerađen. I to, izgleda, uz šire učešće javnosti, jer gradsku sredinu treba menjati između ostalog i odozdo, uz pomoć anketiranja stanovnika grada, širokih diskusija, glasanja na Internetu.