Москва ће бити преуређена, али ко ће то извршити?

Александар Кузмин, последњи члан тима бившег градоначелника Јурија Лушкова, који је био на положају главног архитекте Москве у току 16 година, поднео је оставку средином јула. Скоро одмах после тога је напустио своје радно место и вршилац функција главног архитекте Олег Рибин. Од тог времена положај главног архитекте је слободан. То није тешко да се објасни.

Сувише много проблема ће морати да решава нови архитекта Москве. Ту спадају развој инфраструктуре, очување споменика, ефикасно коришћење земљишта, екологија, чак и подршка јарких архитектонских пројеката. Без искуства, широког образовања човек не може да савлада такав број проблема. Ту је потребан не само архитекта и урбаниста, већ човек, који може да уреди велике територије.

Иначе је главни проблем мали број урбаниста у Русији. У време Јурија Лушкова архитекти су занемарили урбанистику, бавили су се углавном изградњом појединих објеката. У то доба су се инвеститори трудили да монетизују било који комадић скупог московског земљишта, између осталих и давно саграђени. Никакви историјско-културни резони се нису узимали у обзир. Тако је град изугубио стотине споменика, међу којима су Манеж, Војенторг и хотел Москва, зато се појавило много новосаграђених макета.

Лушковска Москва је изгледала је као чудан повртњак, у којем су плевили културно биље и узгајали коров. Главни «агроном» Александар Кузмин, мада је позивао на разум у свему томе, вероватно је све то било узалуд. Већ у време Лушкова се положај главног архитекте претворио у фантом. Архитекта је вршио не професионалне, већ чисто бирократске функције.

Сада, када је градоначелник постао Сергеј Собјањин, урбанистика је уређена, многи инвестициони уговори су укинути. Међутим, стратегија развоја велеграда за сада није јасна, јер је то већ нови град. Москва се од 1. јула проширила према југо-западу, добивши 148 хиљада земаљишта Подмосковља, њена површина се повећала више него двоструко.

Јасно је да без обзира на резултат међународног конкурса пројеката развоја престоничне агломерације, Москва ће у сваком случају бити подвргнута пластичној операцији. У другом случају неће постати град, удобан за живот. То пре свега значи да живот мора да се осећа не само у центру, већ и на периферији града. Центри за привлачење људи морају да буду расподељени равномерније. Дакле, главни проблем, који мора да реши нови главни архитекта, транспортни је проблем, - убеђен је архитектонски критичар листа Комерсант Григориј Ревзин.

- У Москви на територији 7 одсто града – унутар улице Вртни прстен – усредсређено је много центара: и власти, и бизниса, и скупих некретнина, и културе. Са гледишта теорије урбанистике било би правилно да се они распореде по читавом простору, да се центар растерети од транспорта.

Нови архитекта ће морати да обнавља ткиво града, - додаје шеф Московског архитектонског друштва Борис Уборевич-Боровски. Срећом, за Лушкова оно није било много поцепано, - сматра он.

У Москви није дошло до катастрофалних грешака. Биле су неке погрешке у рачуну, које треба исправити. Треба допунити архитектонским ремек-делима места, која остају празна. Онда ће Москва бити хармоничан град.

Иначе, да би биле закрпљене урбанистичке рупе у Москви, нови главни архитекта Москве мора да има реална пуномоћја. За сада она уопште нису јасна, - каже Григориј Ревзин.

Могуће је да главни архитекта мора да се брине само о естетском изгледу Москве, а привредне функције мора да врши неко други, - сматрају неки експерти.

Било како било, јасно је да лушковски Генерални план развоја Москве до 2025. године, усвојен пре 2 године, ће бити  прерађен. И то, изгледа, уз шире учешће јавности, јер градску средину треба мењати између осталог и одоздо, уз помоћ анкетирања становника града, широких дискусија, гласања на Интернету.