Izbor Venecije – Pjeta

Heroj završenog u subotu 69. Venecijanskog filmskog festivala postao je korejski reditelj Kim Ki Duk. Njegov film Pjeta je pobedio 17 konkurenata i dobio glavnu nagradu - Zlatnog lava.

Glavni heroj filma Kim Ki Duka je mladi najamnik, koji nemilosrdno uzima novac od dužnika. On sakati ljude da bi oni dobili novac preko osiguravajućeg društva i dali mu ga. Međutim, jednom se na njegovom pragu našla žena, koja tvrdi da mu je majka, te je srce zločinca, koji je sebe smatrao za siroče, počelo da se ublažuje, međutim, upravo u tom momentu ga stižu senke prošlih postupaka. Kim Ki Duk je veran sebi: Pjeta je film surovi, besni, krvavi, realistični, pri tome je lepo snimljen. Između ostalog, pre 12 godina upravo Venecija je prvi put dodelila međunarodnu nagradu ništa manje besnom filmu debitanta Kim Ki Duka Ostrvo, odnosno, daju se iste prednosti. Inače, prema mišljenju predsednika festivala Alberta Barbere, glavna tendencija filmova, demonstriranih ove godine u Veneciji, postala je globalna kriza društva: ekonomska, ljudska, emotivna.

Filmovi ruskih reditelja Kirila Serebrjanikova i Alekseja Balabanova, koji su bili predstavljeni u osnovnom i drugom po svom značaju konkursu, Horizonti, odgovarali su opštem raspoloženju, ali su bili prihvaćeni različito. Prema Izdaji Serebrenikova su recenzenti i publika su ispoljili blagonaklonost, - ispričao je Glasu Rusije filmski kritičar Valerij Kičin.

- Kiril Serebrjanikov, namerno, svesno je smestio akciju u neku vanvremensku, vannacionalnu sredinu. Pozvao je strane glumce, na sve moguće načine izbegavajući tipološku sličnost sa slovenskim narodom. Ispao je apsolutno evropski film, distiliran, rekao bih, pomalo ispražnjen… To, što tamo nema ruske specifičnosti, zagonetne ruske duše, verovatno je pomoglo gledaocima festivala da shvate i prihvate tu priču, koja može da se desi bilo gde.

Međutim, film Alekseja Balabanova I ja želim izazvao je suprotne emocije. Kritičari i gledaoci nisu prihvatili film. Dokumentarni film Ruskinje Ljubavi Arkus Anton je tu blizu o stasanju dečka – autiste, kjoi živi u unutrašnjosti, nema oca, umire mu bolesna majka… Taj je film bio prava senzacija. Ovaj fil je jedan od retkih, koji puni optimizmom, - rekao je u intervjuu Glasu Rusije Valerij Kičin.

- Preneražuje da su autori filma, pre svega, svakao, Ljubav Arkus, realno pomogli dečku, izveli su ga iz stanja pravog autizma. Uspeli su da ga vrate ocu, u porodicu, uspeli su da vrate ljubav. Taj film nije samo priča o dečku – Arkus priča i o sebi, o tome, kako se ona menjala, kako se menjala snimateljska ekipa, kako su se oni menjali pod uticajem kontakta s tim čudnim bićem. U tom smislu je film apsolutno jedinstven!

Prema mišlenju kritičara, film Anton je tu blizu ima sve šanse da prikupi buket nagrada na svetskim filmskim festivalima. Što se tiče glavnih konkursa Venecijanskog festivala, nadamo se da će iduće godine Rusija imati veću sreću.