Избор Венеције – Пјета

Херој завршеног у суботу 69. Венецијанског филмског фестивала постао је корејски редитељ Ким Ки Дук. Његов филм Пјета је победио 17 конкурената и добио главну награду - Златног лава.

Главни херој филма Ким Ки Дука је млади најамник, који немилосрдно узима новац од дужника. Он сакати људе да би они добили новац преко осигуравајућег друштва и дали му га. Међутим, једном се на његовом прагу нашла жена, која тврди да му је мајка, те је срце злочинца, који је себе сматрао за сироче, почело да се ублажује, међутим, управо у том моменту га стижу сенке прошлих поступака. Ким Ки Дук је веран себи: Пјета је филм сурови, бесни, крвави, реалистични, при томе је лепо снимљен. Између осталог, пре 12 година управо Венеција је први пут доделила међународну награду ништа мање бесном филму дебитанта Ким Ки Дука Острво, односно, дају се исте предности. Иначе, према мишљењу председника фестивала Алберта Барбере, главна тенденција филмова, демонстрираних ове године у Венецији, постала је глобална криза друштва: економска, људска, емотивна.

Филмови руских редитеља Кирила Серебрјаникова и Алексеја Балабанова, који су били представљени у основном и другом по свом значају конкурсу, Хоризонти, одговарали су општем расположењу, али су били прихваћени различито. Према Издаји Серебреникова су рецензенти и публика су испољили благонаклоност, - испричао је Гласу Русије филмски критичар Валериј Кичин.

- Кирил Серебрјаников, намерно, свесно је сместио акцију у неку ванвременску, ваннационалну средину. Позвао је стране глумце, на све могуће начине избегавајући типолошку сличност са словенским народом. Испао је апсолутно европски филм, дистилиран, рекао бих, помало испражњен… То, што тамо нема руске специфичности, загонетне руске душе, вероватно је помогло гледаоцима фестивала да схвате и прихвате ту причу, која може да се деси било где.

Међутим, филм Алексеја Балабанова И ја желим изазвао је супротне емоције. Критичари и гледаоци нису прихватили филм. Документарни филм Рускиње Љубави Аркус Антон је ту близу о стасању дечка – аутисте, кјои живи у унутрашњости, нема оца, умире му болесна мајка… Тај је филм био права сензација. Овај фил је један од ретких, који пуни оптимизмом, - рекао је у интервјуу Гласу Русије Валериј Кичин.

- Пренеражује да су аутори филма, пре свега, свакао, Љубав Аркус, реално помогли дечку, извели су га из стања правог аутизма. Успели су да га врате оцу, у породицу, успели су да врате љубав. Тај филм није само прича о дечку – Аркус прича и о себи, о томе, како се она мењала, како се мењала сниматељска екипа, како су се они мењали под утицајем контакта с тим чудним бићем. У том смислу је филм апсолутно јединствен!

Према мишлењу критичара, филм Антон је ту близу има све шансе да прикупи букет награда на светским филмским фестивалима. Што се тиче главних конкурса Венецијанског фестивала, надамо се да ће идуће године Русија имати већу срећу.