Može se desiti da Rusija pusti strance na podvodno kopno

Rusija će možda otvoriti arktičko podvodno kopno za strance. Ovakvu mogućnost je u intervjuu za list Financial Times najavio ministar za energetiku Rusije Aleksandar Novak. Po njegovim rečima, promena zakona će omogućiti strancima da nabave licencu za vađenje resursa na podvodnom kopnu, jer trenutno nemaju takvu mogućnost. Po mišljenju analitičara, ukoliko ruska vlada zaista pristane na to, interesovanje zapadnog biznisa za rusko podvodno kopno će značajno porasti.

Sad je kompanijama s inostranim kapitalom dozvoljeno da učestvuju u eksploataciji podvodnog kopna samo u svojstvu manjinskih partnera Gasproma i Rosnefta. Osim toga, licencu za rad dobijaju isključivo ruski državni holdinzi. Strani partneri nemaju pravo da je dobiju. Neki stručnjaci konstatuju da dok se inicijativa ruskog Ministarstva energije nalazi u fazi razmatranja i do liberalizacije uslova vlasti neće brzo doći. tako smatra rukovodilac analitičke uprave ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik.

- Sumnjam u to da će brzo biti doneta odluka u vezi s nerezidentima. Odnosno, polazište je jasno – liberalizacija. Ali, istaći ću da kod nas nijedna domaća privatna kompanija nije dobila pravo pristupa projektima na podvodnom kopnu. I opet su uslovi strogi. Sad, na primer, strance uzimamo za neke velike projekte nafta i gasa s uslovima 33% - oni će imati udeo u projektu.

Do sada su se na rad na Arktiku u formatu mešovitog preduzeća s ruskim holdinzima odlučili američki ExxonMobil, italijanski Eni i norveški Statoil. Svaki od njih je dobio najviše trećinu akcionarskog kapitala u različitim nalazištima na podvodnom kopnu. Liberalizacija propisa će po mišljenju stručnjaka navesti i druge velike međunarodne kompanije da učestvuju na Arktiku. To će, sa svoje strane, stimulisati geološka istraživanja u zonama kopna pod vodom. Osim toga, na dobitku će biti i ruske kompanije, ističe nezavisni stručnjak Dmitrij Ljutjagin.

- Strane kompanije se neće samostalno ili same baviti eksploatacijom sirovina u nalazištima, ukoliko im to na kraju bude dozvoljeno, i operacije će obavljati zajedno s ruskim kompanijama. I za ruske kompanije ovo predstavlja dobru mogućnost da preuzme iskustvo – i u upravljanju, i tehničko – u pogledu osvajanja teško pristupačnih resursa na podvodnom kopnu.

Po proceni ruske vlade vađenje nafte na arktičkom podvodnom kopnu će se do 2030. godine povećati do 66 miliona tona, a vađenje gasa treba da dostigne 230 milijardi kubnih metara. Zbog toga Rusija planira da u narednih 8 godina privuče 1 trilion dolara za ruski kompleks goriva i energije. I inicijativa Ministarstva za energetiku za liberalizaciju učestvovanja u radu na podvodnom kopnu u potpunosti odgovara ovom planu.