Може се десити да Русија пусти странце на подводно копно

Русија ће можда отворити арктичко подводно копно за странце. Овакву могућност је у интервјуу за лист Financial Times најавио министар за енергетику Русије Александар Новак. По његовим речима, промена закона ће омогућити странцима да набаве лиценцу за вађење ресурса на подводном копну, јер тренутно немају такву могућност. По мишљењу аналитичара, уколико руска влада заиста пристане на то, интересовање западног бизниса за руско подводно копно ће значајно порасти.

Сад је компанијама с иностраним капиталом дозвољено да учествују у експлоатацији подводног копна само у својству мањинских партнера Гаспрома и Роснефта. Осим тога, лиценцу за рад добијају искључиво руски државни холдинзи. Страни партнери немају право да је добију. Неки стручњаци констатују да док се иницијатива руског Министарства енергије налази у фази разматрања и до либерализације услова власти неће брзо доћи. тако сматра руководилац аналитичке управе руског Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник.

- Сумњам у то да ће брзо бити донета одлука у вези с нерезидентима. Односно, полазиште је јасно – либерализација. Али, истаћи ћу да код нас ниједна домаћа приватна компанија није добила право приступа пројектима на подводном копну. И опет су услови строги. Сад, на пример, странце узимамо за неке велике пројекте нафта и гаса с условима 33% - они ће имати удео у пројекту.

До сада су се на рад на Арктику у формату мешовитог предузећа с руским холдинзима одлучили амерички ExxonMobil, италијански Eni и норвешки Statoil. Сваки од њих је добио највише трећину акционарског капитала у различитим налазиштима на подводном копну. Либерализација прописа ће по мишљењу стручњака навести и друге велике међународне компаније да учествују на Арктику. То ће, са своје стране, стимулисати геолошка истраживања у зонама копна под водом. Осим тога, на добитку ће бити и руске компаније, истиче независни стручњак Дмитриј Љутјагин.

- Стране компаније се неће самостално или саме бавити експлоатацијом сировина у налазиштима, уколико им то на крају буде дозвољено, и операције ће обављати заједно с руским компанијама. И за руске компаније ово представља добру могућност да преузме искуство – и у управљању, и техничко – у погледу освајања тешко приступачних ресурса на подводном копну.

По процени руске владе вађење нафте на арктичком подводном копну ће се до 2030. године повећати до 66 милиона тона, а вађење гаса треба да достигне 230 милијарди кубних метара. Због тога Русија планира да у наредних 8 година привуче 1 трилион долара за руски комплекс горива и енергије. И иницијатива Министарства за енергетику за либерализацију учествовања у раду на подводном копну у потпуности одговара овом плану.