Крај рата: власти Филипина су се договориле с исламистима

На југу Филипина ће се појавити аутономија муслимана. Тај догађај многи експерти називају историјским. Влада земље је постигла претходни споразум о примирју са Исламским фронтом ослобођења моро. Тај устанички покрет је више од 30 година инсистирао на независности уз помоћ диверзија и отворених сукоба са војском.

О постигнутом споразуму с екстремистима је објавио лично председник Филипина Бенигно Акино. Сам документ ће потписати власти и представници Исламског фронта ослобођења моро наредних дана. Главна његова тачка је потпуна обустава борбених акција и склапање мировног споразума између Маниле и екстремиста. Уствари је то путна карта регулисања етничког конфликта на југу земље. Осим самог примирја, уговор обухвата стварање неке нове аутономије на југу земље. Коментар политиколога ти оријенталисте Станислава Тарасова.

- Ако примирје постане чињеница, те почне његова практична реализација, то ће бити истакнути политички догађај од историјског значаја. На позадини бројних конфликата уз учешће различитих исламских групација такав дијалог, мада је постојао, никада се није успешно завршио. То ће бити истакнути догађај и узор прелаза власти и борних групација од конфронтације мировном животу.

Подсетимо да су Филипини највећа у Азији католичка земља: више од 80 одсто становника су католици, 11 одсто су протестанти. Муслимани имају само 5 одсто, они живе углавном у јужним деловима земље, на острву Минданао. Исламски фронт ослобођења моро од 1978. године води борне акције, тражећи право на самоопределење и ставрање самосталное исламске државе. За 30 године конфликта је више од 150 хиљада људи постало жртве конфликта. Мада филипински политичари демонстрирају оптимизам, експерти упозоравају од ужурбаних закључака и неоправданих очекивања.

Шеф Центра проучавања Југо-Источне Азије, Аустралије и Океаније Института оријенталистике РАН Дмитриј Мосјаков подсећа да је о таквим споразумима било објављено више пута. Међутим, увек су се налазиле радикалне групације, које су одустајале да признају примирје, инсистирајући на стварању сопствене државе. Поред тога борба за власт унутар аутономије може да провоцира конфликте међу самим исламистима.

- Проблем је у томе, што влада чини неке озбиљне уступке, али радикални исламисти нису сложни. Неки део потписује те споразуме, али се појављује други део, који одустаје од признања њихове легитимности. Нема гаранција да ће кроз пар недеља или месец дана не настане нова исламистичка групација, која ће објавити људе, који су потписали споразум, издајицама, те настави оружану борбу. У аутономији може да почне брба међу онима, ко се нађе на власти, и онима, ко неће имати власт.

Данашњи споразум о примирју, о којем је објавио председник Филипина Бенигно Акино, заиста је претходни. Његова судбина зависи од спремности страна да се придржавају плана акција. Коначни мировни уговор међу властима и устаницима ће бити закључен најраније 2016. године у случају успешне реализације свих услова споразума.