Hladni tuš za Nobelovca

Opštinski izbori održani u nedelju u belgijskom regionu Flandriji označeni su ubedljivom pobedom nacionalističke Nove flamanske alijanse. Njen lider Bart de Vever izabran je za gradonačelnika Antverpena. On je pozvao centralnu vladu da započne pregovore o pretvaranju Belgije u konfederaciju. I mada je premijer Elio di Rupo odmah odbacio ovaj predlog, očigledno da flamanski separatizam naglo jača i može već u najskorije vreme da se pretvori u novu glavobolju za čitavu EU, smatra naš analitičar Petar Iskenderov.

- Nisu stigle u briselskom štabu EU da utihnu svečanosti povodom dodele Nobelove nagrade za mir organzaciji, a političari i državni poslenici su morali hitno da se vrate na grešnu evro-zemlju. Značaj nedeljnog glasanja u Flandriji ne treba potcenjivati. Nova flamanska alijansa nikada još nije dobila tako visoku podršku birača. A sam de Vever, pobedivši u Antverpenu, označio je kraj 90-godišnje dominacije socijalista u tom gradu.

Razume se, pobedi Vevera doprinela je njegova lična harizma, kao i tradicionalne jasne i proste parole koje privlače glasove širokog spektra birača ne samo u Flandriji, već i u drugim regionima Evrope: Ne preraspodeli prihoda u korist regiona nahlebnika, Ne prilivu migranata koji oduzimaju posao građanima zemlje; Ne diktatu briselske birokratije.

Problem priliva migranata, između ostalog sa Balkana, tradicionalno je aktualan za Belgiju poslednjih godina. Ipak on mora da se rešava ne putem izgradnje barijera na granicama pojeidnih zemalja i regiona ili prostog pooštravanja šengenskog zakonodavstva, već naosnovu usglašenijih i efikasnijih dejstava u okviru čitave EU – istakao je u rzagovoru za Glas Rusije rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov.

- Elementi predizborne trke u svim tim pitanjima nesumnjivo postoje. Ipak ne treba zaboraviti da, recimo, isti taj šengenski problem izlazi van okvira unutarpolitičke borbe u pojedinim zemljama. Pa i sama sitaucija sa nelegalnim migrantima se može regulisati pri aktualnom šengenu. Problem je u tome što je neophodno kompententno institucionalizovati sve ove procedure. Isto se odnosi na različite protekcionističke parole. Zemlje članice EU deluju u okviru strogih normativa EU i zato po svojoj inicijativi ne mogu da unose u njih promene. Radi toga ista ta Belgija treba prvo da istupi iz EU, što teško da će se desiti.

Zaista, izlazak Belgije iz EU ili makar prenošenje centralni organa iz Brisela za sada se ne razmatra ozbiljno. Ali garantovati celovitost same zemlje postaje sve teže. Flamanski separatizam nije separatizam manjine (kao što je slučaj u kanadskom Kwebeku ili španskoj Baskiji i Kataloniji), već većine građana države. U Flandriji živi 6 od 11 miliona stanovnika Belgije.

2014. godine zemlju očekuju novi opšti izbori – i ako se data tendencija sačuva, Belgija će se možda naći ne na ivici konfederacije, već potpune dezintegracije.