Хладни туш за Нобеловца
Општински избори одржани у недељу у белгијском региону Фландрији означени су убедљивом победом националистичке Нове фламанске алијансе. Њен лидер Барт де Вевер изабран је за градоначелника Антверпена. Он је позвао централну владу да започне преговоре о претварању Белгије у конфедерацију. И мада је премијер Елио ди Рупо одмах одбацио овај предлог, очигледно да фламански сепаратизам нагло јача и може већ у најскорије време да се претвори у нову главобољу за читаву ЕУ, сматра наш аналитичар Петар Искендеров.
- Нису стигле у бриселском штабу ЕУ да утихну свечаности поводом доделе Нобелове награде за мир органзацији, а политичари и државни посленици су морали хитно да се врате на грешну евро-земљу. Значај недељног гласања у Фландрији не треба потцењивати. Нова фламанска алијанса никада још није добила тако високу подршку бирача. А сам де Вевер, победивши у Антверпену, означио је крај 90-годишње доминације социјалиста у том граду.
Разуме се, победи Вевера допринела је његова лична харизма, као и традиционалне јасне и просте пароле које привлаче гласове широког спектра бирача не само у Фландрији, већ и у другим регионима Европе: Не прерасподели прихода у корист региона нахлебника, Не приливу миграната који одузимају посао грађанима земље; Не диктату бриселске бирократије.
Проблем прилива миграната, између осталог са Балкана, традиционално је актуалан за Белгију последњих година. Ипак он мора да се решава не путем изградње баријера на границама појеидних земаља и региона или простог пооштравања шенгенског законодавства, већ наоснову усглашенијих и ефикаснијих дејстава у оквиру читаве ЕУ – истакао је у рзаговору за Глас Русије руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов.
- Елементи предизборне трке у свим тим питањима несумњиво постоје. Ипак не треба заборавити да, рецимо, исти тај шенгенски проблем излази ван оквира унутарполитичке борбе у појединим земљама. Па и сама ситауција са нелегалним мигрантима се може регулисати при актуалном шенгену. Проблем је у томе што је неопходно компентентно институционализовати све ове процедуре. Исто се односи на различите протекционистичке пароле. Земље чланице ЕУ делују у оквиру строгих норматива ЕУ и зато по својој иницијативи не могу да уносе у њих промене. Ради тога иста та Белгија треба прво да иступи из ЕУ, што тешко да ће се десити.
Заиста, излазак Белгије из ЕУ или макар преношење централни органа из Брисела за сада се не разматра озбиљно. Али гарантовати целовитост саме земље постаје све теже. Фламански сепаратизам није сепаратизам мањине (као што је случај у канадском Квебеку или шпанској Баскији и Каталонији), већ већине грађана државе. У Фландрији живи 6 од 11 милиона становника Белгије.
2014. године земљу очекују нови општи избори – и ако се дата тенденција сачува, Белгија ће се можда наћи не на ивици конфедерације, већ потпуне дезинтеграције.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















