Kroz zvučni zid

Iz bliskog kosmosa ka zemlji, brzinom zvuka. Austrijski ekstremni sportista Felik Baumgartner je izvršio dugotrajni skok sa visine od 39 kilometara. Let je trajao oko 10 minuta. Maksimalna brzina slobodnog pada iznosila je 1342 kilometra na sat. Ekstremni sportista se prizemio uz aplauze publike u okolini grada Rozuel američke države Nju Meksiko.

Feliks Baumgartner ne samo da je prevladao brzinu zvuka, on je još postavio tri svetska rekorda: najviši let stratostatom, skok sa maksimalne visine i najbrži slobodni pad.

Posle prizemljenja na pitanje da li je uspeo da prevlada brzinu zvuka, Feliks je odgovorio da on nema pojma. Jer sve njegove misli tamo, u stratosferi, bile su zauzete drugim.

- Kada sam stajao tamo, na vrhu sveta, nisma mislio ni o kakvim ambicijama, o velikim rekordima, o dobijanju naučnih podataka. Jedino što me je brinulo bilo je da se vratim kući živ.

Skokovi sa gornjih slojeva stratosfere se još nazivaju skokovima iz bliskog kosmosa. bez obzira na brižljivu pripremu i sada već dobru opremu, oni se smatraju vrlo opasnim. Deo leta čovek se nalazi u opasnoj sredini, neverovatnoj hladnoći stratosfere i vrućini koja se pojavljuje zbog trenja skafandera od vazduh, govori profesor katedre za Kosmičke sisteme i raketogradnju Moskovskog avijacionog instituta Ernst Kaljazin:

- Tamo praktično nema atmosfere. Gustina atmosfere tamo je približno 100, a možda čak i više puta manja od gustine na površini Zemlje. Padajući sa takve visine, čovek za 35-40 sekundi dostiže brzinu od 330 metara u sekundi.

Austrijski sportista nije prvi koji je skočio iz stratosfere. Pre njega već više od pola veka rekord maksimalne visine pripadao je američkom oficiru Džozefu Kisindžeru, koji je skočio sa 31 kilometar. U SSSR takođe su jurišali na stratosferu. Pilot Jevgenij Andrejev je 1962. godine skočio sa 25 kilometara. A ženski svetski rekord u skokovima iz stratosfere od 1977. do danas pripada Elviri Fomičovoj iz Moskve: skoro 15 kilometara slobodnog pada.

Ali ako ogledi sa skokovima iz stratosfere nisu novost, prevladavanje zvučnog zida od strane čoveka desilo se prvi put. mada rekord po dužini slobodnog pada koji je postavio isti taj Kisindžer, Feliks Baumgartner nije za sada uspeo da obori.

Ipak skokovi iz stratosfere nisu samo trka za rekordima. Naučnici smatraju da su rezultati takvih eksprimenata važni ne samo njihovim izvršiocima. Na primer, lekari dobijaju podatke o ponašanju organizma u uslovima stratosfere, a konstruktori kosmičkih uređaja postaju bliži konstruisanju efektivnih uređaja za spasavanje.