Кроз звучни зид

Из блиског космоса ка земљи, брзином звука. Аустријски екстремни спортиста Фелик Баумгартнер је извршио дуготрајни скок са висине од 39 километара. Лет је трајао око 10 минута. Максимална брзина слободног пада износила је 1342 километра на сат. Екстремни спортиста се приземио уз аплаузе публике у околини града Розуел америчке државе Њу Мексико.

Феликс Баумгартнер не само да је превладао брзину звука, он је још поставио три светска рекорда: највиши лет стратостатом, скок са максималне висине и најбржи слободни пад.

После приземљења на питање да ли је успео да превлада брзину звука, Феликс је одговорио да он нема појма. Јер све његове мисли тамо, у стратосфери, биле су заузете другим.

- Када сам стајао тамо, на врху света, нисма мислио ни о каквим амбицијама, о великим рекордима, о добијању научних података. Једино што ме је бринуло било је да се вратим кући жив.

Скокови са горњих слојева стратосфере се још називају скоковима из блиског космоса. без обзира на брижљиву припрему и сада већ добру опрему, они се сматрају врло опасним. Део лета човек се налази у опасној средини, невероватној хладноћи стратосфере и врућини која се појављује због трења скафандера од ваздух, говори професор катедре за Космичке системе и ракетоградњу Московског авијационог института Ернст Каљазин:

- Тамо практично нема атмосфере. Густина атмосфере тамо је приближно 100, а можда чак и више пута мања од густине на површини Земље. Падајући са такве висине, човек за 35-40 секунди достиже брзину од 330 метара у секунди.

Аустријски спортиста није први који је скочио из стратосфере. Пре њега већ више од пола века рекорд максималне висине припадао је америчком официру Џозефу Кисинџеру, који је скочио са 31 километар. У СССР такође су јуришали на стратосферу. Пилот Јевгениј Андрејев је 1962. године скочио са 25 километара. А женски светски рекорд у скоковима из стратосфере од 1977. до данас припада Елвири Фомичовој из Москве: скоро 15 километара слободног пада.

Али ако огледи са скоковима из стратосфере нису новост, превладавање звучног зида од стране човека десило се први пут. мада рекорд по дужини слободног пада који је поставио исти тај Кисинџер, Феликс Баумгартнер није за сада успео да обори.

Ипак скокови из стратосфере нису само трка за рекордима. Научници сматрају да су резултати таквих експримената важни не само њиховим извршиоцима. На пример, лекари добијају податке о понашању организма у условима стратосфере, а конструктори космичких уређаја постају ближи конструисању ефективних уређаја за спасавање.