Transportni avioni: kako spojiti Il i An?

Indija i Rusija su započele razradu višenamenskog srednjeg transportnog aviona MTA (MTS), u čijoj je osnovi ruski projekat Il-214. Nema sumnje da je neophodno napraviti novu mašinu te klase, ali realizacija projekta se isuviše odužila.

Dugi put razrade

Ugovor na prvu etapu razrade MTA (MTS) je potpisan 12. oktobra 2012. Naručilac je zajednička rusko-indijska kompanija MTAL, a vršilac radova – ruska kompanija OAO „Ujedinjena avioindustrijska korporacija – Transportni avioni“ i indijska Hindustan Aeronautics Limited.

Upravo taj momenat se može smatrati početkom razrade nove mašine, čiji je prvi protokol potpisan još 2001. Tada je avion sa indeksom Il-214 planirano podići u vazduh krajem 2000-ih godina, a u državnom programu naoružanja je bila predviđena kupovina u periodu 2006-2015 prvih pet serijskih aviona. Danas je očigledno da se do 2015. taj avion neće pojaviti – rok prvog leta je odložen za 2017., a predaja prve serijske mašine - 2019.

Ne može se reći da je Il-214 bio neki superteški proizvod, čija se razrada odužava po razumljivim razlozima. Faktički ta mašina ima mnogo zajedničkog sa „starijim bratom“ – Il-76 na četiri motora. Razloge za odužavanje procesa treba tražiti u drugom.

Konstruktorski biro Iljušina, koji je osnova OAK-TS, danas nije u najboljem stanju posle prenosa osnovne fabrike iz Taškenta u Uljanovsk i prekida rada na putničkim avionima. Tu su i finansijski problemi – u budžetu do poslednjeg vremena nije bilo sredstava za finansiranje programa, iako je stvaranje srednje transportne mašine u prioritetima interesa i armije i širenja visokotehnološkog eksporta.

Saradnja sa Indijom je postala svoje vrste gume za spasavanje ovog projekta – Indijci su zainteresovani ne samo za mašinu, već i za sticanje iskustva u konstruisanju takvih aviona, pa su spremni su i da plate i da čekaju. Naravno, da čekaju u razumnim predelima.

Ko će biti „laki“?

Pored aviona nosivosti 20 tona ratno vazduhoplovstvo Rusije ima potrebu i za omanji transportni avion nosivosti 6-8 tona, koji je sposoban da snabdeva udaljene baze, da se koristi na aerodromima niskog kvaliteta i da bude uvek „pri ruci“ u potrebnim količinama. Za tu ulogu danas odgovara samo jedan avion i jedan projekat. Kao projekat se ima u vidu Il-112, a kao avion – An-140. Sudeći po izjavama nekih visokih zvaničnika među kojima je i potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin, sada je važnije nastaviti rad na Il-112, nego li raditi na modifikaciji An-140. Reklo bi se da je razlog formalno ukrajinsko poreklo „An-a“, ali ne treba mnogo u to verovati.

Za razliku od Il-112 koji se nije pomerio s mrtve tačke, započeta je serijska proizvodnja An-140, i osim motora, sve se radi u Rusiji: osnovni proizvođač je samarski „Aviakor“. Još treba reći da, ukoliko se Il-112 i pojavi, najverovatnije će takođe koristiti ukrajinske motore korporacije „Motor-Sič“.

Glavna prednosta „An-a“ je serijska proizvodnja. Napravljeno je već 30 letelica, postoje ugovori za ove avione za ministarstvo odbrane i stvaranje vojno-transportne verzije.

U tim uslovima želja započeti proizvodnju aviona upravo ruske marke može da dovede do neželjenih posledica. Resursi OAK-TS, pre svega inženjerski, danas mogu biti zauzeti projektom MTA (MTS). Ako im se još doda i Il-112, rezultat može biti takav da ne uspe ni jedan od dva projekta i budemo primorani da kupujemo srednje letelice, recimo brazilske KC-390, a kao lake – italijanski S-27J Spartan ili španski C-295.