Zaštita robe od falsifikata

22. oktobra u Rusiji uz podršku vlade startuje Prvi međunarodni forum Antifalsifikat 2012. U njemu učestvuju predstavnici vlasti, biznisa i eksperti. Nekoliko dana pre foruma bile su demonstrirane nove tehnologije borbe protiv falsifikata. Nema potrebe da se objašnjava njihova aktualnost – promet falsifikata u mnogim zemljama pretvorio se u isto tako profitabilan biznis kao i promet narkotika.

Nekvalitetna ishrana, falš alkohol i lekovi, igračke sa sadržajem opasnih hemikalija truju hiljade ljudi. Nedavno je u Češkoj od falsikifata alkoholnih napitaka umrlo 28 osoba. Rezervni delovi koji nisu originalni izazivaju sudare na putevima i avionske nesreće.

Preko sto milijardi rubalja godišnje – takav je po najskromnijim ocenama promet falsifikovane produkcije u Rusiji. To predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost, podvlače prva lica države. Ruska blagajna svake godine ostaje uskraćena za milijarde potencijalnih poreskih priliva.

Softver i licencni proizvodi na Inernetu i na CD i DVD diskovima kopiraju se u više od 70%, navodi statistiku sajt povećen forumu Antifalsifikat.

U Rusiji rat ilegalnoj produkciji objavljen je odavno – vodi ga Ministarstvo unutrašnjih poslova, carina i drugi resori. I tu čak može da se govori o nekim uspesima. Prošle godine nivo švercovane robe u Moskvi je smanjen skoro dva puta.

Ipak udeo kopija koje se dovoze u Rusiju i dalje je vrlo visok – više od trećine čitavog uvoza. I nesavesni uvoznici, koji voze robu pre svega iz Kine, baltičkih zemalja, Ukrajine i Turkmenistana, postaju sve dovitljiviji. Prema podacima Visoke škole ekonomije, standardna shema ilegalnog uvoza je sledeća: dovoze se posebno delovi, a posebno pakovanje i etikete. Ili, naprotiv, uvozi se produkcija bez etiketa, koje se lepe na robu posle prelaska granice. Najčešće kopijama trguju u malim prodavnicama i na Internetu. I tako situacija izgleda u čitavom svetu. Početkom oktobra Interpol je zatvorio 18 hiljada internet-sajtova koji su trgovali falsifikovanim lekovima. U operaciji je učestvovalo sto zemalja.

U svakom slučaju, u Rusiji je proizvodnja kopija još uvek povoljna. Upravo to najviše ometa borbu protiv falsifikata.

Mnogi ruski resori vode pozitivni rad, ipak on je nedovoljno efikasan da se reši ovaj problem. U tom smislu u forum se polažu velike nade. On će omogućiti da se prouče strane tehnologije borbe protiv falsifikata. Na osnovu njegovih rezultata u Rusiji će biti formiran Centar za transfer tehnologija zaštite od falsifikovanja robe.

Još jedna nova ruska razrada je elektronska berza intelektualne svojine Savezne ruske muzičke asocijacije, koja brani autorska prava. Njihova zaštita je jedan od najoštrijih pitanja za ekonomiju, posebno povodom stupanja Rusije u STO. Piraterija u Rusiji je još uvek profitabilna. Zanimljivo je da i poslodavci u cilju uštede koriste programe bez licence. Tako prema svežem istraživanju portala Hed Hanter, 43% radnika žali se na to da ima posla sa piratskim programima koje najčešće instaliraju poslodavci.

Elektronska berza VMA omogućiće ruskim kompozitorima, piscima i fotografima samostalno da odrede granice i cenu korišćenja njihovih dela. U suštini oni na taj način monetarizuju sopstveno stvaralaštvo.