Planeta – juvelirski san

Planeta dijamanata – zaista se može desiti da ovakav prizor ne bude samo plod mašte pisaca fantastike. Radi se o planeti «55 Cancri e» koja kruži oko vidljive golim okom zvezde «55 Cancri» u sazvežđu Raka na udaljenosti 40 svetlosnih godina od Zemlje. Ekipa astronoma iz SAD i Francuske u zajedničkom referatu dokazuje, da čisti dijamanti čine oko trećinu njene mase i čak se mogu nalaziti na samoj površini planete.

Naučnici već jedno osam godina, odnosno od njenog otkrića, pokušavaju da utvrde sastav planete. Sa vremenom je postalo jasno da ona ima tvrdi sastav, iako se struktura razlikuje od zemaljskog tipa. Orbita «55 Cancri e» nalazi se veoma blizu zvezde, tako da temperatura na njenoj površini iznosi oko 2000 stepeni Celzija. Voda tamo jednostano ne postoji.

U trenucima, kada planeta prolazi na fonu svoje zvezde i stvara malu senku, astronomi mogu da dobiju podatke o njenim dimenzijama. A na osnovu njenog uticaja na kretanje zvezde može se proračunati masa. Na taj način, dimenzije i masa određuju sastav. Izvršen je proračun nekoliko modela njenog sastava. Ispostavilo se da najviše odgovara model, koji pretpostavlja da se planeta sastoji gotovo iz čistog ugljenika. Razume se da ona ima gvozdeno jezgro, ali je mantl, spoljni deo omotača jezgra, po svemu sudeći veoma zasićen ugljenikom. Usled visokog pritiska, koji je neminovno prisutan u unutrašnjosti svake planete, ugljenik se pretvara u dijamante.

Prethodno je bilo utvrđen visoki sadržaj ugljenika u samoj zvezdi. Kako smatraju autori referata, i ostale 4 planete su najverovatnije veoma bogate ugljenikom. Dolazi se do zaključka, da postoji cela klasa planetarnih sistema na osnovu ugljenika. U pravcu prema centru naše Galaksije njih bi trebalo da bude sve više, jer se tamo sreću zvezde sa intenzivnijom spektarskom linijom ugljenika. Izdvajanjem takvih sistema u novu klasu, naučnici proširuju predstavu o uslovima, koji bi teoretski mogli biti pogodni za nastanak nekih oblika života.

Vodeći naučni saradnik Instituta astronomije Ruske akademije nauka Dmitrij Vibe kaže: «Do sredine 90-tih godina mislili smo, da planetarni sistem čini to što je pored Sunca. Kasnije smo otkrili druge planete, koje se po orbitalnim karakteristika izrazito razlikuju od Sunčevog sistema, međutim po hemijskom sastavu očigledno su u srodstvu sa njim. To je proširilo naše predstave po pitanju kako može izgledati planetarni sistem. Sada proširenje ide u još jednom pravcu. Ispostavlja se da i hemijski sastav može biti veoma raznolik, kao i uslovi za nastanak života.

Naravno na užarenim planetama nalik na «55 Cancri e» teško da bi se našao život. Kao i na nizu drugih kandidata na pravo da budu imenovani «dijamantskim planetama». Ali ipak moraju postojati i hladnije ugljeničke planete, pritom će njihov broj biti u stalnom porastu proporcionalno starenju naše Galaksije. To je zaključak druge ekipe astrofizičara iz SAD. On se zasniva na tome, da srazmerno istrošenosti lakog termonuklearnog goriva, odnosno vodonika i helijuma, svaka nova generacija zvezda proizvodi sve teže elemente. U perspektivi, njihove planete će nastajati isključivo iz ugljeničkog oblaka. I dijamanti će obasjati ceo svemir.

Međutim, da li zaista ima dijamanata na «55 Cancri e», za sada nema mogućnosti da se proveri. Današnje svemirske letelice mogu stići tamo tek za 1,2 miliona godina. Tako da su teze naučnika sada samo lepe hipoteze.