Komandant posmatrača UN u Sarajevu 1992. godine: "Armija BiH" bombardovala Sarajevo

U prošlo j sedmici na suđenju generalu Ratku Mladiću su se desile mnoge zanimljive I povoljne stvari po odbranu generala.

Javljamo samo o nekoliko najinteresantnijih segmenata iz pet dana suđenja.

General Ratko Mladić nije prisustvovao suđenju u četvrtak i petak zbog posete lekara koji su ga zadržali u Pritvorskoj jedinci radi pregleda. Detalji pregleda su tajna i ne mogu se objavljivati javnosti.

Dorotea Hanson

Sud odlucuje da ne prihvati prigovore odbrane kojim je traženo da se Dorotea Hanson ne prihvati kao ekspert za Krizne Štabove.

Sud je naveo da je osnov ovakve odluke činjenica da je kao okspert prihvaćen Ričard Butler koji je kao i Hansonova zaposlen u tužilaštvu Tribunala. Hansonova tamo radi, prema vlastitoj izjavi, 13 godina.

Iz ovoga se vidi da je jedna pogrešna odluka osnov za donošenje druge pogrešne odluke.

Ovo je posledica činjenice da je Tribunal sam sebi i zakonodavac i sud. Ovaj sistem ne postoji nigde na svetu pošto je u osnovi pogrešan i ne može da dovede do zakonitosti. Karakterističan je za stvaranje totalitarističkih sistema. Sa današnjeg nivoa razvoja prava i pravnih institucija sigurno je da ovakav sistem izgleda smešno i neprihvatljivo.

Ovaj sud koji je nezakonito osnovan, kao pomoćno telo Saveta bezbednosti, ovakvim postupanjem ujedno i nezakonito radi. Da podsetimo, Savet Bezbednosti nema pravo da osniva sudove, nego samo svoje pomoćne organe. Sud može da osnuje samo Generalna skupština UN, ali pošto je bilo jasno da takva odluka neće proći na GS odlučeno je da se odluka donese, nezaonito, u Savetu Bezbednosti.

Stojić Grgo

Svedok je potvrdio da su dva od četvorice ubica bili maloletni i da kao takvi nisu mogli da budu pripadnici vojske. Ovo je u suprotnosti sa tužiočevim tvrdnjama da su zločine počinili srbski vojnici.

Svedok je potvrdio da je vojni tužilac VRS i vlasti u Sanskom Mostu, na vreme istražili incident, uhapsili počinioce i potom podigli optužnicu protiv počinilaca. Svedok je potvrdio i da su ovi koraci u skladu sa onim što se očekuje kao legitimna istraga u skladu sa zakonom.

Svedok je potvrdio da dokumenta koja su mu pokazana od strane odbrane potvrđuju da u obe istrage, kako ona u RS tako i u Federaciji utvrdile da su počinioci delovali iz ličnih interesa i pobuda, odnosno iz osvete pošto su njihovi prijatelji poginuli u borbama.

Ovo jasno pokazuje da ova ubistva nisu deo nekog plana niti bio čije naredbe.

Ovo je vro bitan aspekt za utvrđivanje odgovornosti Generala Mladića, pošto je jasno da je ovim svedočenje uklonjena bilo kakva njegova veza sa ovim incidentom i otpala bilo kakva njegova odgovornost.

Odbrana je takođe iznenadila tužilaštvo koje nije znalo za postupak koji je vođen povodom ovog događaja pred Višim sudom u Banja Luci.

Svedok je potvrdio da je svedočio u u postupku pred sudom u Banja Luci te da nije bio u mogućnosti da prepozna niti lice niti glas optužeih pred sudom u tom postupku.

Tužilastvo je bilo dužno da zna za ovaj postupak, i to je moralo da sazna od ovog svedoka, pošto je moralo da ga pita u koji postupcima je sve svedočio, te je bilo dužno da to istrazi i o tome da obavesti odbranu.

Kapetanović Muhamed

U sredu, 31.10.2012. smo ponovo videli kako sudi sudija Ori.

Iako je bio žrtva tokom rata u Bosni, i to kao dete od 8 godina, svedok Kapetanović Muhamed je dao fer procenu šta se njemu desilo u Sarajevu u momentu kada je ranjen.

Sud, imajući zadatak kakav ima, nije bio zadovoljan ovakvim svedočenjem, te je na sve načine tražio da svedok promeni svoju izjavu te da izričito okrivi srpsku stranu da je kriva za njegovo ranjavanje, što svedok do kraja nije pristao.

Bilo je mučno gledati koliko, na strani sudije Orija, nedostaje osnovnog osećaja za pravdu i sa koliko upornosti pokušava da iznudi izjavu od svedoka te da dobije ono što mu je potrebno i olakšalo posao bacanja krivice na generala Ratka Mladića i srpsku stranu.

Ovakvo ponašanje ovoga sudije nije nešto što se prvi put dešava u sudnici u kojoj se sudi generalu Ratku Mladiću, nego je to postalo nešto što je uobičajeno ponašanje i obrazac po kome radi ovaj sudija.

Ovo je pogotovo neprihvatljivo i opasno iz razloga što predstavnici odbrane ne mogu da prigovaraju na pitanja koja postavljaju sudije. Zbog toga je pravo generala Ratka Mladića na fer suđenje izuzetno teško ugroženo.

Treba podsetiti da je odbrana tražila izuzeće ovog sudije još na početku suđenja kao pristrasnog, ali je to predsednik suda odbio. Jedan od razloga za izuzeće ovog sudije je bila činjenica da je on Holanđanin i kao takav je sigurno zainteresovan za ishod ovog suđenja. Naime poznata je uloga Holandskog Bataljona u Srebrenici. Postoje već i tužbe Bošnjaka protiv Holandije po ovom osnovu

Ričard Mol

Svedok engleski džentlmen. Iako je svedok tužilaštva, dao je fer sliku onoga što je video kao komandant vojnih posmatrača u Sarajevu. Inače ovaj engleski pukovnik bio je šef vojnih posmatrača UN-a u Sarajevu u 1992. godini.

Naravno, ako neko uopšte čita izveštaje "Sense", mada je to teško verovatno, pošto oni više ne veruju ni sami sebi, naći će možda nešto što je loše za Srpsku stranu. Objektivni slušalac će videti koliko je važno da je ovaj gospodin objasnio objektivno šta se to dešavalo u Sarajevu.

Nije došao bilo kome da pomogne, ali Srbi to nikada nisu ni tražili od međunarodne zajednice. Uvek je traženo da stranci, pogotovo moćni stranci, budu objektivni.

Upravo je ovaj svedok potvrdio da Srbi nikada nisu bili jednako tretirani u tokom ratnih sukoba u BiH.

Govoreći o jedinicama VRS ovaj svedok je naglasio da je činjenca da su Srbi imali više teritorija i oružja od njih se uvek očekivalo da čine ustupke. Svedok naglašava da je to sigurno uticalo na razmišljanje Srba i njihov stav pošto su stalno bili pod pritiskom da vrše ustupke. Međunarodna zajednica po njemu nije imala sluha za srpske argumente i nikada nije našla balans u pristupu zaraćenim stranama.

Gospodin Mole je izričito naglasio da političari i vojnici iz Evropskih zemalja koji su donosili odluke su stalno očekivali da Srbi čine ustupke pošto nisu razumeli kompleksnost rata.

Naveo je takođe da je on ubeđen da je postojao antisrbski pristup sukobu kako u medijima tako i među mnogim višim političarima koje je sreo i sa kojima je razgovarao u Sarajevu.

Ovaj svedok potvrdio je i tezu odbrane da je Armija muslimanskog predsedništva imala artiljeriju na planini Igman sa kojih pozicija je mogla biti gađana svaka tačka u gradu Sarajevu. Potvrdio je i da vatra sa ovih muslimanskih položaja nije mogla da bude razlikovana u odnosu na vatru za koju su okrivljivani da su otvarali Srbi. Svedok je u detalje objasnio koja su sve oruđa velikog kalibra imale muslimanske snage i način na koji je to utvrđeno putem UN posmatrača, čime je nadalje potkrepio svoju prethodnu tvrdnju.

Svedok je posvedočio i da su srpske snage iznosile stalne pritužbe da se sa ovih muslimanskih položaja gađaju civilni delovi grada koje su držale srpske snage, pogotovo delovi Ilidže.

Drugog dana svedočenja gospodin Mole je posvedočio da muslimanske snage ne samo da su zadržale isti broj teškog naoružanja unutar grada Sarajeva nego su nekako uspele i da taj broj povećaju, unoseći u grad više minobacača velikog kalibra.

Sledeća tvrdnja odbrane, koju je potvrdio i ovaj svedok, je da su muslimanske snage u Sarajevu koristile mobilne minobacače da bi pucali iz bolnica, PTT zgrade, humanitarnih zgrada i UN objekata. Svedok je naglasio da su ovim ne samo provocirane srpske snage da uzvrate vatru nego da su i sa ovih pozicija mogli da se gađaju civilni ciljevi.

Zanimljivo je da je svedok naveo i da je “Predsedništvo” u Sarajevu održavalo stalni status žrtve iako su oni kreirali takvo stanje? Kao primer svedok navodi da je on znao da su muslimanske snage redovno pucale iz okoline Koševske bolnice. Po njemu muslimanske snage su krive ukoliko bi se nakon toga pucalo po bolnici. Naveo je primer i da su muslimanske snage namerno oko bolnica vozile tenkove i na taj način takođe privlačile srpsku vatru, za čije posledice su takođe krive muslimanske snage.

Misija UN posmatrača je potvrdila da je Prvi korpus muslimanskih snaga u gradu Sarajevu imao 30 do 35.000 vojnika. Posmatrači su potvrdili da su se ovih 30 do 35.000 vojnika smeštali po školama, ili u drugim civilnim zgradama da bi privukli vatru srbskih snaga. Kao takvi oni i objekti su bili legitiman vojni cilj.

Iako to nisu uspeli da potvrde, vojni posmatrači su imali osnovane razloge da sumnjaju da su muslimani gađali svoju vlastitu stranu grada, te da su granate bile usmerene na njihove vlastite delove grada i njihove vlastite građane sa ciljem da izazovu međunarodne simpatije i sažaljenje i naravno vojnu intervenciju.