Ekshumacija Arafatovog tela odgovara svima

Ruski stručnjaci stigli su na Zapadnu obalu reke Jordana radi učešća u ekshumaciji ostataka prvog palestinskog lidera Jasera Arafata, planirane za utorak. Postoje sumnje da je njegova smrt na jesen 2004. godine u pariskoj bolnici bila nasilna. U međuvremenu eksperti pokušavaju da shvate kome je povoljno da vraća u fokus pažnje javnosti okolnosti smrti jednog od najčuvenijih političara 20. veka.

Arafat je ostavio udovicu Suhu, koja je skoro odmah izrazila sumnje u prirodnost muževljeve smrti. Slične tačke gledišta se pridržavaju i mnogi političari i eksperti. Zvanična istraga je počela čim su stručnjaci iz Instituta za rafiofiziku u švajcarskoj Lozani našli u ličnim stvarima Jasera Arafata polonijum-210, pri tome tačan toliko koliko je trebalo da ostane da je 2004. godine – u godini bolesti i smrti – političar dobio tačno onoliku dozu koju je dobio u Londonu tragično preminuli odbegli od pravosuđa Aleksandar Litvinjenko.

Sa druge strane, simptomi koje su opisali francuski lekari koji su lečili Arafata, ne slažu se sa znacima trovanja polonijumom. I uz to u svetskoj medicinskoj praksi vrlo je malo dokumentovanih svedočanstava o smrti od trovanja polonijumom. O njegovom delovanju na organizam čoveka nauka zna sasvim malo. Ta okolnost daje pravo nizu eksperata da sumnjaju u svrsishodnost istrage. Osim toga, u eksperskim krugovima vlada mišljenje da ekshumacija Arafatovog tela jeste pre svega politička stvar. Govori Jevgenij Satanovski.

- Priča oko ekshumacije Arafatovog tela potrebna je isključivo Palestincima u okviru borbe za ostatak njegovog nasleđa. Ova borba se razbuktava pred krah političkog dijaloga Palestinske nacionalne autonomije sa Izraelom. Pošto je jasno da predavanje prijave u UN o priznavanju Palestine za državu bez ispunjenja onih uslova koje se Arafat obavezao da ispuni još 1999. godine (ali na kraju nije ni ispunio), bez potipsivanja finalnog regulisanja situacije, bez potpisivanja sporazuma o statusu Jerusalima, o izbeglicama, o granicama i o svemu ostalom što su se Palestinci obavezali da potpišu, pristajući na sporazum u Oslu, znači da je ovaj proces „umro“.

Uporedo sa tim treba priznati da i Izraelci, i aktualni palestinski lideri nemaju ništa protiv da razveju sumnje na svoj račun. Upravo zato će posebno brižljivo pratiti kvalitet istrage. Ima i drugih strana uključenih u ovaj slučaj, čiji interesi se ne podudaraju sa izraelskim i palestinskim. U toj situaciji učešće ruskih eksperata garantuje bar neku objektivnost. Sumnjivom se čini verovatnića skrivanja rezultata, pošto je u toj priči previše mnogo aktera.

Ali čak ako se potvrdi da je političar bio otrovan, značajno zaoštravanje situacije na Bliskom Istoku ne treba očekivati. Mogući su nemiri u Palestini, ali teško da rezultati radova naučnika mogu značajno da otežeaju i tako složenu situaciju. Izrael i arapski svet su zainteresovani za mirovni proces koji koči neodređenost urzoka smrti Jasera Arafata.