Danil Granin: To je moja surova istina

Glavni dobitnik nacionalne književne nagrade Velika knjiga jeste klasik ruske književnosti Danil Granin sa romanom Moj poručnik o Drugom svetskom ratu. Na ceremoniji nagrađivanja sala je pozdravila pisca stojeći. Aplaudirali su i ljudi starije generacije i oni koji su bili još sasvim mali kada je zemlja već napamet znala Graninova dela – romane Tragači, Bizon, Idem na oluju.

Klasik ruske književnosti, 93-godišnji Danil Granin postao je apsolutni heroj Velike knjige ove godine. Ceremonija nagrađivanja dobinika koja se odvijala u Moskvi, započela je dodelom specijalne nagrade Za čast i dostojanstvo Graninu. I završena je ona dodelom nagrade za najbolju knjigu takođe njemu. Glavna tema Graninovog stvaralaštva uvek je bio moralni izbor, pred koji je pisac postavljao svog junaka. Najčešće se talentovani naučnik suprotstavljao birokratskoj vlasti svih nivoa. Bilo je i dokumentarnih, i biografskih knjiga. Ali ma koliko to bilo čudno, knjiga o ratu pisac koji je prošao čutav rat na frontu nije imao nikad! Ipak rat ga nije napuštao, rekao je na ceremoniji nagrađivanja Danil Granin – i konačno došlo je vreme da napiše svoju surovu istinu.

- Imao sam dva razloga iz kojih sam sve vreme hteo da napišem ovu knjigu. Prvi su saborci sa kojima sam ratovao, većina od kojih nikad nije saznala da li nam je pošlo za rukom da odbranimo Lenjingrad, da dobijemo rat... A drugi razlog je to što sam dužan svojoj sudbini za to što sam preživeo i doživeo do današnjeg dana: Hvala vam svima!

Drugom nagradom nagrađen je rad uglednih književnika – Aleksandra Kabakova i Jevgenija Popova: knjiga memoara o drugu – kultnom piscu Vasiliju Aksjonovu. Takav je izbor profesionalnog žirija. Uopšte svih sedam godina koliko je postojala nagrada Velika njiga, paralelno radi i čitalački žiri, koji glasa na Internetu. Mišljenja se skoro ni u čemu ne podudaraju. Tako je bilo i ove godine: jedina tačka dodira bila je proza mladog autora Marine Stepanove – porodična saga Žene Lazara. Ona se našla na trećem mestu po odluci oba žirija. U intervjuu za Glas Rusije Marina nije krila radost što se našla u društvu takvih ulgednih pisaca.

- Imam osećaj da sam dospela u oživeli udžbenik istorije. Čitala sam Grinina kada sam bila dete. Nisam mogla da poverujem i do sada ne mogu da sam ga držala za ruku i rekla „hvala“! To je verovatno kao da razgovarate sa spomenikom, samo, hvala Bogu, sa živim spomenikom i vrlo dobrim. On je izuzetan čovek. Samo radi toga je vredelo pisati knjigu...

A čitalački žiri je ove godine proglasio za pobednika zbirku priča namesnika Moskovskog Sretenskog manastira, arhimandrita Tihona – Nesveti sveci, o prošlosti i sadašnjosti pravoslavne kulture. Ova zbirka je već bestseler knjižarskog tržišta. za godinu dana prodata je u tiražu od milion i 100 hiljada primeraka. Prevedena je na engleski, priprema se izdanje na još 9 jezika. Takvo fantastično intersovanje za ovu knjigu kolega arhimandrita Tihona, sveštenik i pisac Vladimir Vigiljanski objašnjava time što autor vodi razgovor o najvažnijem – o mestu čoveka u ovom svetu i čini to bez poučnog tona, sa ironijom.