Perspektive ruskog Arktika

Geopolitički interes Rusije prelazi na Severni pol. Na održanom međunarodnom forumu u Sankt Peterburgu „Arktik: sadašnjost i budućnost“ ruski naučnici i političari su odredili glavne prioritete razvoja ruskih prostora iza polarnika.

Arktik... Ta lepa reč asocira na blistanje sunca nad ledenom pustinjom, na misterioznu svetlost severnih širina i crnu polarnu noć, lagani korak belog medveda i pucketanje leda ispod čeličnog „trbuha“ ledolomca...

Ali naših dana Arktik nije samo predeo surove romantike. Danas je to zona kojoj posvećuje pažnju skoro čitav svet. Ogromni izvori prirodnih resursa, skriveni na dnu severnih mora naterali su svet da drugačije gleda na Arktik, sa pozicije vlasnika. I u procesu podele tog regiona naši strani partneri, treba reći, nisu baš objektivni kada se radi o teritorijalnim pretenzijama Rusije.

Sve se češće govori o tome da Arktik pripada čitavom svetu i da svaki član svetske zajednice mora steći pravo da učestvuje u razradi i korišćenju resursa. Stav je naravno human, ali koliko je pravedan?

Da bi planovi Ruske Federacije postali jasniji, ona će 2014. godine podneti Ujedinjenim nacijama detaljan izveštaj koji potvrđuje njeno pravo na velike arktičke teritorije. Zasad u vodama Severnog ledenog okeana ruski naučnici prikupljaju te informacije. Ove godine se to čini više nego bilo kad ranije, kaže poznati ruski društveni i politički pregalac, veliki naučnik okeanolog Artur Čilingarov:

- Izveli smo više ekspedicija. Ove godine, mogu reći, da je to bio zajednički rad brodova naučne ekspedicije i atomskih podmornica. Dve atomske podmornice su omogućile kopanje kontinentalnog praga na dubini od dva kilometra.

Prioritet danas jeste opravdati pravo na svoje arktičke teritorije, a rad na eksploataciji blaga ćemo ostaviti naslednicima, siguran je Čilingarov:

- Zaliha ima dovoljno. Ostavićemo ih narednim generacijama. I polarni istraživači su nama ostavili zalihe nafte, dijamanata, zlata i drugih korisnih ruda. I mi moramo nešto ostaviti budućim generacijama. Upravo je to naš zadatak.

Iako je do eksploatacije bogatstava daleko, strateški planovi Rusije predviđaju razvoj regiona još danas, govori zamenik ministra za regionalni razvoj Ruske Federacije Sergej Darkin:

- Biće napravljen program razvoja Arktika, koji će postati deo federalnog programa regionalne politike naše zemlje. Navešćemo glavne ciljeve za narednih 20 godina. Program će početi da radi od 2013., finansiranje – od 2016. Danas postoje finansijski resursi koji omogućavaju da se na miru pripremimo za taj program.

A naučnici i ekolozi su počeli da se bave „generalnim čišćenjem“ ruskog Arktika. Priroda je veoma osećajna, govori Artur Čilingarov. Sada je važno očistiti teritorije iza polarnika, isto koliko i vršiti naučne radove. I prvi koraci su već učinjeni.

- Ostrvo Aleksandra je već u potpunosti čisto od otpada, od buradi, od posledica rada Ministarstva odbrane na avionskoj bazi Nagurskaja. I drugo ostrvo – Grem Bel, takođe. Ono je pet puta veće. Dalji zadatak je čišćenje otpada koji utiče na ekologiju.

Ova godina se neće pamtiti samo po naučnim otkrićima, već i po proboju u ruskom visokom obrazovanju – ako je ranije istraživanje Arktika bilo posao samo priznatih naučnika, sada se time već bave i studenti, govori rektor Severnog (Arktičkog) federalnog univerziteta „M.V. Lomonosov“ u Arhangelsku Jelena Kudrjašova:

- Ove godine smo prvi put uz podršku Udruženja polarnih naučnika i Ruskog geografskog društva organizovali prvi „ploveći arktički univerzitet“, kada je 25 istraživača među kojima i studenti 40 dana plovilo na brodu „Profesor Molčanov“ po Belom, Barencovom i Karskom moru i vršena su istraživanja u okviru federalnog namenskog programa „Svetski okean“.