Перспективе руског Арктика
Геополитички интерес Русије прелази на Северни пол. На одржаном међународном форуму у Санкт Петербургу „Арктик: садашњост и будућност“ руски научници и политичари су одредили главне приоритете развоја руских простора иза поларника.
Арктик... Та лепа реч асоцира на блистање сунца над леденом пустињом, на мистериозну светлост северних ширина и црну поларну ноћ, лагани корак белог медведа и пуцкетање леда испод челичног „трбуха“ ледоломца...
Али наших дана Арктик није само предео сурове романтике. Данас је то зона којој посвећује пажњу скоро читав свет. Огромни извори природних ресурса, скривени на дну северних мора натерали су свет да другачије гледа на Арктик, са позиције власника. И у процесу поделе тог региона наши страни партнери, треба рећи, нису баш објективни када се ради о територијалним претензијама Русије.
Све се чешће говори о томе да Арктик припада читавом свету и да сваки члан светске заједнице мора стећи право да учествује у разради и коришћењу ресурса. Став је наравно хуман, али колико је праведан?
Да би планови Руске Федерације постали јаснији, она ће 2014. године поднети Уједињеним нацијама детаљан извештај који потврђује њено право на велике арктичке територије. Засад у водама Северног леденог океана руски научници прикупљају те информације. Ове године се то чини више него било кад раније, каже познати руски друштвени и политички прегалац, велики научник океанолог Артур Чилингаров:
- Извели смо више експедиција. Ове године, могу рећи, да је то био заједнички рад бродова научне експедиције и атомских подморница. Две атомске подморнице су омогућиле копање континенталног прага на дубини од два километра.
Приоритет данас јесте оправдати право на своје арктичке територије, а рад на експлоатацији блага ћемо оставити наследницима, сигуран је Чилингаров:
- Залиха има довољно. Оставићемо их наредним генерацијама. И поларни истраживачи су нама оставили залихе нафте, дијаманата, злата и других корисних руда. И ми морамо нешто оставити будућим генерацијама. Управо је то наш задатак.
Иако је до експлоатације богатстава далеко, стратешки планови Русије предвиђају развој региона још данас, говори заменик министра за регионални развој Руске Федерације Сергеј Даркин:
- Биће направљен програм развоја Арктика, који ће постати део федералног програма регионалне политике наше земље. Навешћемо главне циљеве за наредних 20 година. Програм ће почети да ради од 2013., финансирање – од 2016. Данас постоје финансијски ресурси који омогућавају да се на миру припремимо за тај програм.
А научници и еколози су почели да се баве „генералним чишћењем“ руског Арктика. Природа је веома осећајна, говори Артур Чилингаров. Сада је важно очистити територије иза поларника, исто колико и вршити научне радове. И први кораци су већ учињени.
- Острво Александра је већ у потпуности чисто од отпада, од буради, од последица рада Министарства одбране на авионској бази Нагурскаја. И друго острво – Грем Бел, такође. Оно је пет пута веће. Даљи задатак је чишћење отпада који утиче на екологију.
Ова година се неће памтити само по научним открићима, већ и по пробоју у руском високом образовању – ако је раније истраживање Арктика било посао само признатих научника, сада се тиме већ баве и студенти, говори ректор Северног (Арктичког) федералног универзитета „М.В. Ломоносов“ у Архангелску Јелена Кудрјашова:
- Ове године смо први пут уз подршку Удружења поларних научника и Руског географског друштва организовали први „пловећи арктички универзитет“, када је 25 истраживача међу којима и студенти 40 дана пловило на броду „Професор Молчанов“ по Белом, Баренцовом и Карском мору и вршена су истраживања у оквиру федералног наменског програма „Светски океан“.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Арктик
- реурси
- геополитика
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















