Početna stranica > Novosti
Zbližavanje sa levim umetnicima
Vrtaiši se u Rusiju, 1907-1908 Burljuk se zbližio sa likovnim umetnicima leve orijentacije i učestvovao s njima na slakarskim izložbama, da bi od 1911-do 1914 zajedno sa Majakovskim pohađao Moskovsku akademiju slikarstva, vajarstva i arhitekture. Učestvuje na futurističkim izložbama“Sadok sudeй» i «Šamar društvenom ukusu «(Poщečina opщestvennomu vkusu ) i drugim.
Prvi svetski rat provodi u Moskvi slikajući i pišući stihove
U prvom svetskom ratu Burljuk nije mobilisan zato što kao invalid nije podlegao opštoj vojnoj obavezi pošto nije imao levo oko, pa je rat proveo u Moskvi u slikanju , pisanju stihova i srađujući u novinama.
U proleće 1915. Burluk se zadeseio u Umfskoj guberniji, na stanici Iglino Samaro-Zlatoustovske železmičke pruge, u čijoj bizini je bio zavičaj njegove žene. Za dve godine koje je tu proveo, on je uspeo da uradi oko dvesta slika, od kojih 37 ulaze u originalnu i najbolju kolekciju ruskog slikarstzva sa početka XX veka, koja čini stalnu postavku Baškirskog muzeja umetnosti“M. V. Nesterov“. Danas ta muzejska zbirka dela Davida Burljuka predstavlja jednu od najkvalitetnijih i najpunijih kolekcija svekolikog njegovog opusa u Rusiji. Burljuk je često dolazio u Ufu, posećivao Umfksi slikarski klub, okupljajući oko sebe mlade baškirske slikare među kojima je bio čest posetilac i sliakr Aleksandr Tuljkin.
Majakovski: „Burljuk je od mene stvorio pesnika „
U preiodu od 1918-1920 zajedno sa V. Majkovskim i V. Kamneskim često je boravio na Uralu, u Sibiru, na Dalekom Istoku. U svojim sećanjima Majakvski ga često spominje :“Moj istinski učitelj, Burljuk, je od mene stvorio pesnika.... Davao mi je svaklog dana po 50 kopejaka. Da bih pisao, ne gladujući. “Veliki značaj imaju Burljukove uspomene o futirizmu i Majakovskom.
Godine 1920. rodonačelnik ruskog futurizma emigrira u Japan u kome je proživeo dve godine izučavajući kulturu Istoka i slikajući, a 1922. odlazi u SAD.
Podstiče prosovjetski orijentisane Ruse u Njujorku
U Njujorku Burljuk razvija aktivnost u prosovjetski orijentisanim grupama, piše poemu posvećenu desetoj godišnjici Oktobarske revolucije i insisitira na dobijanju i oficijelnog priznanja „ otac ruskog futurizma „. Svoje zbornike, brošure, časopise izdaje zajedno sa suprugom Marijom Nikiforvnovom Burljuk i preko prijatelja sve te publikacije rasprostire pre svega na području SSSR-a. Počevši od 1930. g. celu deceniju Burljuk sam izdaje časopis „Color and Rhyme „(„ Boja i rima „), delimično na engelskom, a delimično na ruskom jeziku, obima od 4 do 100 strana, sa svojim slikarskim radovimsa, stihovima, recenzijama, reprodukcijama futirustičkih dela i tome slično. Burljukovi radovi su izlagani na kolektvnim izložbama grupe sovjetskih slikara „13“ tokom cele decenije od 1920- do 1930. g.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hronika kulturnih događaja u svetu 2012 ( 24 )
DAVID BURLJUK-OTAC RUSKOG FUTURIZMA
130. godišnjica rođenja
Pre 130. godina, 21. jula 1882. u porodici agronoma-samouka rodio se ruski pesnik i slikar, David Davidovič Burnjuk, otac ruskog futurizma. U detinjstvu je u jednoj tuči sa rođenim bratom izguibio levo oko koje je zamenio staklenim i ono je postalo njegov imidž na čemu je celog života insisitirao i na što je bio ponosan. U periodu od 1898-1910 školovao se u slikarskim učilištima u Kazanu i Odesi, a u štampi je debitovao 1899. g. Studirao je slikarstvo u“Kraljevskoj akademiji „ u Minhenu kod profesora, Nemca, Vili Ditca i Slovenca Antona Ašbe, da bi prešao u Pariz u „L'ecole des beaux arts „ kod profesora Kormona.
Zbližavanje sa levim umetnicima
Vrtaiši se u Rusiju, 1907-1908 Burljuk se zbližio sa likovnim umetnicima leve orijentacije i učestvovao s njima na slakarskim izložbama, da bi od 1911-do 1914 zajedno sa Majakovskim pohađao Moskovsku akademiju slikarstva, vajarstva i arhitekture. Učestvuje na futurističkim izložbama“Sadok sudeй» i «Šamar društvenom ukusu «(Poщečina opщestvennomu vkusu ) i drugim.
Prvi svetski rat provodi u Moskvi slikajući i pišući stihove
U prvom svetskom ratu Burljuk nije mobilisan zato što kao invalid nije podlegao opštoj vojnoj obavezi pošto nije imao levo oko, pa je rat proveo u Moskvi u slikanju , pisanju stihova i srađujući u novinama.
U proleće 1915. Burluk se zadeseio u Umfskoj guberniji, na stanici Iglino Samaro-Zlatoustovske železmičke pruge, u čijoj bizini je bio zavičaj njegove žene. Za dve godine koje je tu proveo, on je uspeo da uradi oko dvesta slika, od kojih 37 ulaze u originalnu i najbolju kolekciju ruskog slikarstzva sa početka XX veka, koja čini stalnu postavku Baškirskog muzeja umetnosti“M. V. Nesterov“. Danas ta muzejska zbirka dela Davida Burljuka predstavlja jednu od najkvalitetnijih i najpunijih kolekcija svekolikog njegovog opusa u Rusiji. Burljuk je često dolazio u Ufu, posećivao Umfksi slikarski klub, okupljajući oko sebe mlade baškirske slikare među kojima je bio čest posetilac i sliakr Aleksandr Tuljkin.
Majakovski: „Burljuk je od mene stvorio pesnika „
U preiodu od 1918-1920 zajedno sa V. Majkovskim i V. Kamneskim često je boravio na Uralu, u Sibiru, na Dalekom Istoku. U svojim sećanjima Majakvski ga često spominje :“Moj istinski učitelj, Burljuk, je od mene stvorio pesnika.... Davao mi je svaklog dana po 50 kopejaka. Da bih pisao, ne gladujući. “Veliki značaj imaju Burljukove uspomene o futirizmu i Majakovskom.
Emigriracija:Japan, SAD
Godine 1920. rodonačelnik ruskog futurizma emigrira u Japan u kome je proživeo dve godine izučavajući kulturu Istoka i slikajući, a 1922. odlazi u SAD.
Podstiče prosovjetski orijentisane Ruse u Njujorku
U Njujorku Burljuk razvija aktivnost u prosovjetski orijentisanim grupama, piše poemu posvećenu desetoj godišnjici Oktobarske revolucije i insisitira na dobijanju i oficijelnog priznanja „ otac ruskog futurizma „. Svoje zbornike, brošure, časopise izdaje zajedno sa suprugom Marijom Nikiforvnovom Burljuk i preko prijatelja sve te publikacije rasprostire pre svega na području SSSR-a. Počevši od 1930. g. celu deceniju Burljuk sam izdaje časopis „Color and Rhyme „(„ Boja i rima „), delimično na engelskom, a delimično na ruskom jeziku, obima od 4 do 100 strana, sa svojim slikarskim radovimsa, stihovima, recenzijama, reprodukcijama futirustičkih dela i tome slično. Burljukovi radovi su izlagani na kolektvnim izložbama grupe sovjetskih slikara „13“ tokom cele decenije od 1920- do 1930. g.
U SSSR dolazi tek 1956. i 1965., ali bez obzira na svoja uporna nastojanja da u otadžbini objavi bar neka od svojih dela, nije uspeo da štampa nijedan jedini red.
Umro je 15. januara 1967. u gradu Hempton –Bejz, država Njujork. Shodno želji pokojnika, telo mu je kremirano i prah razasut po vodi Atlantika.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
