Почетна страница > Новости
Зближавање са левим уметницима
Вртаиши се у Русију, 1907-1908 Бурљук се зближио са ликовним уметницима леве оријентације и учествовао с њима на слакарским изложбама, да би од 1911-до 1914 заједно са Мајаковским похађао Московску академију сликарства, вајарства и архитектуре. Учествује на футуристичким изложбама“Садок судей» и «Шамар друштвеном укусу «(Пощечина опщeственному вкусу ) и другим.
Први светски рат проводи у Москви сликајући и пишући стихове
У првом светском рату Бурљук није мобилисан зато што као инвалид није подлегао општој војној обавези пошто није имао лево око, па је рат провео у Москви у сликању , писању стихова и срађујући у новинама.
У пролеће 1915. Бурлук се задесеио у Умфској губернији, на станици Иглино Самаро-Златоустовске железмичке пруге, у чијој бизини је био завичај његове жене. За две године које је ту провео, он је успео да уради око двеста слика, од којих 37 улазе у оригиналну и најбољу колекцију руског сликарстзва са почетка XX века, која чини сталну поставку Башкирског музеја уметности“М. В. Нестеров“. Данас та музејска збирка дела Давида Бурљука представља једну од најквалитетнијих и најпунијих колекција свеколиког његовог опуса у Русији. Бурљук је често долазио у Уфу, посећивао Умфкси сликарски клуб, окупљајући око себе младе башкирске сликаре међу којима је био чест посетилац и слиакр Александр Туљкин.
Мајаковски: „Бурљук је од мене створио песника „
У преиоду од 1918-1920 заједно са В. Мајковским и В. Камнеским често је боравио на Уралу, у Сибиру, на Далеком Истоку. У својим сећањима Мајаквски га често спомиње :“Мој истински учитељ, Бурљук, је од мене створио песника.... Давао ми је сваклог дана по 50 копејака. Да бих писао, не гладујући. “Велики значај имају Бурљукове успомене о футиризму и Мајаковском.
Године 1920. родоначелник руског футуризма емигрира у Јапан у коме је проживео две године изучавајући културу Истока и сликајући, а 1922. одлази у САД.
Подстиче просовјетски оријентисане Русе у Њујорку
У Њујорку Бурљук развија активност у просовјетски оријентисаним групама, пише поему посвећену десетој годишњици Октобарске револуције и инсиситира на добијању и официјелног признања „ отац руског футуризма „. Своје зборнике, брошуре, часописе издаје заједно са супругом Маријом Никифорвновом Бурљук и преко пријатеља све те публикације распростире пре свега на подручју СССР-а. Почевши од 1930. г. целу деценију Бурљук сам издаје часопис „Color and Rhyme „(„ Боја и рима „), делимично на енгелском, а делимично на руском језику, обима од 4 до 100 страна, са својим сликарским радовимса, стиховима, рецензијама, репродукцијама футирустичких дела и томе слично. Бурљукови радови су излагани на колектвним изложбама групе совјетских сликара „13“ током целе деценије од 1920- до 1930. г.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Хроника културних догађаја у свету 2012 ( 24 )
ДАВИД БУРЉУК-ОТАЦ РУСКОГ ФУТУРИЗМА
130. годишњица рођења
Пре 130. година, 21. јула 1882. у породици агронома-самоука родио се руски песник и сликар, Давид Давидович Бурњук, отац руског футуризма. У детињству је у једној тучи са рођеним братом изгуибио лево око које је заменио стакленим и оно је постало његов имиџ на чему је целог живота инсиситирао и на што је био поносан. У периоду од 1898-1910 школовао се у сликарским училиштима у Казану и Одеси, а у штампи је дебитовао 1899. г. Студирао је сликарство у“Краљевској академији „ у Минхену код професора, Немца, Вили Дитца и Словенца Антона Ашбе, да би прешао у Париз у „L'ecole des beaux arts „ код професора Кормона.
Зближавање са левим уметницима
Вртаиши се у Русију, 1907-1908 Бурљук се зближио са ликовним уметницима леве оријентације и учествовао с њима на слакарским изложбама, да би од 1911-до 1914 заједно са Мајаковским похађао Московску академију сликарства, вајарства и архитектуре. Учествује на футуристичким изложбама“Садок судей» и «Шамар друштвеном укусу «(Пощечина опщeственному вкусу ) и другим.
Први светски рат проводи у Москви сликајући и пишући стихове
У првом светском рату Бурљук није мобилисан зато што као инвалид није подлегао општој војној обавези пошто није имао лево око, па је рат провео у Москви у сликању , писању стихова и срађујући у новинама.
У пролеће 1915. Бурлук се задесеио у Умфској губернији, на станици Иглино Самаро-Златоустовске железмичке пруге, у чијој бизини је био завичај његове жене. За две године које је ту провео, он је успео да уради око двеста слика, од којих 37 улазе у оригиналну и најбољу колекцију руског сликарстзва са почетка XX века, која чини сталну поставку Башкирског музеја уметности“М. В. Нестеров“. Данас та музејска збирка дела Давида Бурљука представља једну од најквалитетнијих и најпунијих колекција свеколиког његовог опуса у Русији. Бурљук је често долазио у Уфу, посећивао Умфкси сликарски клуб, окупљајући око себе младе башкирске сликаре међу којима је био чест посетилац и слиакр Александр Туљкин.
Мајаковски: „Бурљук је од мене створио песника „
У преиоду од 1918-1920 заједно са В. Мајковским и В. Камнеским често је боравио на Уралу, у Сибиру, на Далеком Истоку. У својим сећањима Мајаквски га често спомиње :“Мој истински учитељ, Бурљук, је од мене створио песника.... Давао ми је сваклог дана по 50 копејака. Да бих писао, не гладујући. “Велики значај имају Бурљукове успомене о футиризму и Мајаковском.
Емигрирација:Јапан, САД
Године 1920. родоначелник руског футуризма емигрира у Јапан у коме је проживео две године изучавајући културу Истока и сликајући, а 1922. одлази у САД.
Подстиче просовјетски оријентисане Русе у Њујорку
У Њујорку Бурљук развија активност у просовјетски оријентисаним групама, пише поему посвећену десетој годишњици Октобарске револуције и инсиситира на добијању и официјелног признања „ отац руског футуризма „. Своје зборнике, брошуре, часописе издаје заједно са супругом Маријом Никифорвновом Бурљук и преко пријатеља све те публикације распростире пре свега на подручју СССР-а. Почевши од 1930. г. целу деценију Бурљук сам издаје часопис „Color and Rhyme „(„ Боја и рима „), делимично на енгелском, а делимично на руском језику, обима од 4 до 100 страна, са својим сликарским радовимса, стиховима, рецензијама, репродукцијама футирустичких дела и томе слично. Бурљукови радови су излагани на колектвним изложбама групе совјетских сликара „13“ током целе деценије од 1920- до 1930. г.
У СССР долази тек 1956. и 1965., али без обзира на своја упорна настојања да у отаџбини објави бар нека од својих дела, није успео да штампа ниједан једини ред.
Умро је 15. јануара 1967. у граду Хемптон –Бејз, држава Њујорк. Сходно жељи покојника, тело му је кремирано и прах разасут по води Атлантика.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
