Početna stranica > Novosti
Za pisanje jedne od verzija romana Bulgakov se odlučio nakon posete redakciji lista „Bezbožnik“kao reagoavnje na ratobornu ateisitičku propagandu. Otuda nije nimalo slučajno što se u prvoj redakciji knjige čuvena „senasa crne magije „ odigrava 12. juna:na taj dan 1929. g. u Moskvi je počeo prvi kongres sovjetskih bezbožnika . Te iste, 1929. godine bile su napisane pojedine glave romana, ali 18. marta 1930. posle dobijanja informacija o zabrani drame „Licemerni bogomoljci « (Kabala svяtoš“) autor ih je spalio u peći. Bulgakov je pisao:“I lično sam ja , svojim rukama bacio u peć koncept romana o đavolu. “
Rad na romanu je obnovljen tek 1931. Za drugu varijantu je potrošeno tri godine . Ovde se pojavljuju takvi likovi kao što su Majstor i Margarita , Voland sa pratećom svitom. .. Naziv rukopisa se stalno menjao:“Crni mag „, Satana „, „Veliki kancelar „, “Knez tame „, “Kopito inženjea „, Gostovanje „. . . Tek u trećoj varijanti , nastaloj u drugoj polovini 1936. g. pojavio se naslov pod kojim je knjiga danas poznata . a koji datira od 1937. Na dan 25. juna 1938. puni test romana je prvi put je na pisaćoj mašini prekucala Olga Bošanska , sestra Jelene Bulgakove, piščeve supruge .
Idu li pisci za sandukom ?
Pojedine odlomke iz romana pisac je čitao bliksim porodičnim prijateljima . Ali o tome da bi to delo, resku satiru na sovjetski život tih godina- mogao i štampati, nije moglo biti ni reči. Pronosili su se glasovi da je povodom romana Bulgakovu telefonirao Staljin , da su o postojanju rukopisa znali saradnici NKVD-a, da su oni čak i vršili i pretres piščevog stana , ali da nisu dirali ni Bulgakova ni njegovu ženu.
Godine 1961. filolog Aleksnadr Z . Vulis pišući rad o sovjetskim satiričarima sreo se Jelenom Sergejevnom, ženom Bulgakova koja mu je dala da pročita rukopis «Majstora i Margarite «. Vulis je bio potresen knjigom. Uskoro su po knjižnjvnoj Moksvi počeli da se pronose glasovi o velikom romanu. Konačano, roman je u skraćenom obliku bio objavljen 1966. g. u književnom časopisu «Moskva «, čitao se u jednom dahu, primerci časopisa su išli do ruku do ruku. »Majstor i Margerta « je u celini objavljen tek 1973. i to na uporno zalaganje Konstantina Simonova.
Zanimljiva je verzija Aleksandra Barkova iz koje se može zaključiti da je «Majstor i Margarita « roman o Maksimu Gorkom. Upravo s njim je 1930. -ih godina bila povezana titula «majstor». Osim toga u knjizi su sadržane aluziju na 1936. -godinu smrti Gorkog. Istina, Gorki je umro u junu, a radnja romana se događa u maju . Međutim, upravo baš na taj dan, 19. juna, kad se cela zemlja opraštala od preminulog pisca, desilo se pomračenje Sunca (u romanu je opsiana tama koja je prekrila Jerusalim i Moskvu ). U ceremeniji sahrane Berlioza lako su prepoznatljivi detalji sa sahrane Gorkog.
Jelena Sergejevna Bulgakova se sećala da je poslednje reči o svom romanu «Majstor i Margarita «autor izgovrio pred samu smrt :»Kad bi znali. . . Kad bi samo znali . . . » Šta je to hteo slavni pisac da prenese svojim savremenicima i potomcima ? O tome možemo samo nagađati i ređati beskonane verzije. . .
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hronika kulturnih događaja u 2012 .g. (32.)
DA LI JE MAKSIM GORKI – MAJSTOR IZ ROMANA BULGAKOVA?
Rukopisi ne gore
17.12.2012. god.
Na dan 25. juna 1938. pisac Mihail Bulgakov je na svom radnom stolu mogao da „počasti“ dragog gosta-na pisaćoj mašini otkucano i za štampu spremno svoje životno delo-roman „Majstor i Margareta „.Od tada će proći tačno 28 godina pre nego će ova knjiga , koju mnogi smatraju za najveću književni tvorevinu HH veka , biti štampana.Tako su se obistinile reči jednog od glavnih junaka romana, „magistra crne magije „-Volanda:“Rukopisi ne gore„.
Reagovanje na posetu listu «Bezbožnik»
Za pisanje jedne od verzija romana Bulgakov se odlučio nakon posete redakciji lista „Bezbožnik“kao reagoavnje na ratobornu ateisitičku propagandu. Otuda nije nimalo slučajno što se u prvoj redakciji knjige čuvena „senasa crne magije „ odigrava 12. juna:na taj dan 1929. g. u Moskvi je počeo prvi kongres sovjetskih bezbožnika . Te iste, 1929. godine bile su napisane pojedine glave romana, ali 18. marta 1930. posle dobijanja informacija o zabrani drame „Licemerni bogomoljci « (Kabala svяtoš“) autor ih je spalio u peći. Bulgakov je pisao:“I lično sam ja , svojim rukama bacio u peć koncept romana o đavolu. “
Drugu varijantu romana pisao tri godine
Rad na romanu je obnovljen tek 1931. Za drugu varijantu je potrošeno tri godine . Ovde se pojavljuju takvi likovi kao što su Majstor i Margarita , Voland sa pratećom svitom. .. Naziv rukopisa se stalno menjao:“Crni mag „, Satana „, „Veliki kancelar „, “Knez tame „, “Kopito inženjea „, Gostovanje „. . . Tek u trećoj varijanti , nastaloj u drugoj polovini 1936. g. pojavio se naslov pod kojim je knjiga danas poznata . a koji datira od 1937. Na dan 25. juna 1938. puni test romana je prvi put je na pisaćoj mašini prekucala Olga Bošanska , sestra Jelene Bulgakove, piščeve supruge . Idu li pisci za sandukom ?
Pose toga rukopis je još jednom bio podrvgnut autorskim ispravkama. Bulgakov je zvršio sa isparvljanjem teksta na Margaretinoj rečenici :“Eto tako, izgleda, književnici za sandukom idu ?„ Autoru su tada ostalo od života još nepuna dva meseca. . . .
Niko ne može zanti hoće li autor dočekati sud čitalaca
«Svoj sud o toj stavri sam već dao- piše Bulgakov ženi. – Sad me interesuje tvoj sud , a hoću li ga ikad čuti od čitalaca, to niko ne može znati».
Pojedine odlomke iz romana pisac je čitao bliksim porodičnim prijateljima . Ali o tome da bi to delo, resku satiru na sovjetski život tih godina- mogao i štampati, nije moglo biti ni reči. Pronosili su se glasovi da je povodom romana Bulgakovu telefonirao Staljin , da su o postojanju rukopisa znali saradnici NKVD-a, da su oni čak i vršili i pretres piščevog stana , ali da nisu dirali ni Bulgakova ni njegovu ženu.
Moskvom su brujali glasovi o velikom romanu
Godine 1961. filolog Aleksnadr Z . Vulis pišući rad o sovjetskim satiričarima sreo se Jelenom Sergejevnom, ženom Bulgakova koja mu je dala da pročita rukopis «Majstora i Margarite «. Vulis je bio potresen knjigom. Uskoro su po knjižnjvnoj Moksvi počeli da se pronose glasovi o velikom romanu. Konačano, roman je u skraćenom obliku bio objavljen 1966. g. u književnom časopisu «Moskva «, čitao se u jednom dahu, primerci časopisa su išli do ruku do ruku. »Majstor i Margerta « je u celini objavljen tek 1973. i to na uporno zalaganje Konstantina Simonova.
Barkov: ovo je roman o Maksimu Gorkom
Zanimljiva je verzija Aleksandra Barkova iz koje se može zaključiti da je «Majstor i Margarita « roman o Maksimu Gorkom. Upravo s njim je 1930. -ih godina bila povezana titula «majstor». Osim toga u knjizi su sadržane aluziju na 1936. -godinu smrti Gorkog. Istina, Gorki je umro u junu, a radnja romana se događa u maju . Međutim, upravo baš na taj dan, 19. juna, kad se cela zemlja opraštala od preminulog pisca, desilo se pomračenje Sunca (u romanu je opsiana tama koja je prekrila Jerusalim i Moskvu ). U ceremeniji sahrane Berlioza lako su prepoznatljivi detalji sa sahrane Gorkog. Prototip Margarite –prva žena Gorkog Marija Andrejeva
Smatra se da je za prototip Margarite poslužila prva supruga Gorkog, Marija Fjodorvna Andrejeva, glumica MHT-a . U kući gde je živela Maragrita lako se može prepoznati vila Save Morozova , sa kim je je Marija Andrejeva bila u imntomnoj vezi do 1903. g. Pozanto je da je ova moskovska glumica po testamentu Morozova koji je izvršio samoubistvo dobila polisu životnog osiguranja na sto hiljada rubalja od kojih je deset hiljada dala Gorkom da plati dugovanja, a ostalo je stavila na raspolaganje Ruskoj socijaldemokratskoj radničkoj partiji ( RSDRP) čiji je bila član.
U romanu Majstor dobija sto hiljada na lutrijskom lozu koji nalazi u korpi sa prljavim vešom i postaje pisac , a deset hiljada od te sume poklanja Maragareti. U jednoj od prvobitnih verzija romana kao «loši stan»figiurira stan broj 20. na Vidikovcu br-4. gde su u vreme revolucije 1905. živeli Mksimim Gorki i Marija Andrjeva. Po verziji Aleksadra Barkova moguće je naći i realne prototipe i za druge likove. Tako je Voland-Lenjin, Latunski i Semplejarov-tadašnji ministar kulture Lunačarski, Levi Matvej-Lav Tolstoj, pod tetarom varijitea se podrazumeva MHT. . .
Kad bi znali. . . Kad bi samo znali . . .
Jelena Sergejevna Bulgakova se sećala da je poslednje reči o svom romanu «Majstor i Margarita «autor izgovrio pred samu smrt :»Kad bi znali. . . Kad bi samo znali . . . » Šta je to hteo slavni pisac da prenese svojim savremenicima i potomcima ? O tome možemo samo nagađati i ređati beskonane verzije. . .
- Povezane teme
- Hronika kulturnih događaja
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
