Почетна страница > Новости
За писање једне од верзија романа Булгаков се одлучио након посете редакцији листа „Безбожник“као реагоавње на ратоборну атеиситичку пропаганду. Отуда није нимало случајно што се у првој редакцији књиге чувена „сенаса црне магије „ одиграва 12. јуна:на тај дан 1929. г. у Москви је почео први конгрес совјетских безбожника . Те исте, 1929. године биле су написане поједине главе романа, али 18. марта 1930. после добијања информација о забрани драме „Лицемерни богомољци « (Кабала святош“) аутор их је спалио у пећи. Булгаков је писао:“И лично сам ја , својим рукама бацио у пећ концепт романа о ђаволу. “
Рад на роману је обновљен тек 1931. За другу варијанту је потрошено три године . Овде се појављују такви ликови као што су Мајстор и Маргарита , Воланд са пратећом свитом. .. Назив рукописа се стално мењао:“Црни маг „, Сатана „, „Велики канцелар „, “Кнез таме „, “Копито инжењеа „, Гостовање „. . . Тек у трећој варијанти , насталој у другој половини 1936. г. појавио се наслов под којим је књига данас позната . а који датира од 1937. На дан 25. јуна 1938. пуни тест романа је први пут је на писаћој машини прекуцала Олга Бошанска , сестра Јелене Булгакове, пишчеве супруге .
Иду ли писци за сандуком ?
Поједине одломке из романа писац је читао бликсим породичним пријатељима . Али о томе да би то дело, реску сатиру на совјетски живот тих година- могао и штампати, није могло бити ни речи. Проносили су се гласови да је поводом романа Булгакову телефонирао Стаљин , да су о постојању рукописа знали сарадници НКВД-а, да су они чак и вршили и претрес пишчевог стана , али да нису дирали ни Булгакова ни његову жену.
Године 1961. филолог Алекснадр З . Вулис пишући рад о совјетским сатиричарима срео се Јеленом Сергејевном, женом Булгакова која му је дала да прочита рукопис «Мајстора и Маргарите «. Вулис је био потресен књигом. Ускоро су по књижњвној Моксви почели да се проносе гласови о великом роману. Коначано, роман је у скраћеном облику био објављен 1966. г. у књижевном часопису «Москва «, читао се у једном даху, примерци часописа су ишли до руку до руку. »Мајстор и Маргерта « је у целини објављен тек 1973. и то на упорно залагање Константина Симонова.
Занимљива је верзија Александра Баркова из које се може закључити да је «Мајстор и Маргарита « роман о Максиму Горком. Управо с њим је 1930. -их година била повезана титула «мајстор». Осим тога у књизи су садржане алузију на 1936. -годину смрти Горког. Истина, Горки је умро у јуну, а радња романа се догађа у мају . Међутим, управо баш на тај дан, 19. јуна, кад се цела земља опраштала од преминулог писца, десило се помрачење Сунца (у роману је опсиана тама која је прекрила Јерусалим и Москву ). У цеременији сахране Берлиоза лако су препознатљиви детаљи са сахране Горког.
Јелена Сергејевна Булгакова се сећала да је последње речи о свом роману «Мајстор и Маргарита «аутор изговрио пред саму смрт :»Кад би знали. . . Кад би само знали . . . » Шта је то хтео славни писац да пренесе својим савременицима и потомцима ? О томе можемо само нагађати и ређати бесконане верзије. . .
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Хроника културних догађаја у 2012 .г. (32.)
ДА ЛИ ЈЕ МАКСИМ ГОРКИ – МАЈСТОР ИЗ РОМАНА БУЛГАКОВА?
Рукописи не горе
17.12.2012. год.
На дан 25. јуна 1938. писац Михаил Булгаков је на свом радном столу могао да „почасти“ драгог госта-на писаћој машини откуцано и за штампу спремно своје животно дело-роман „Мајстор и Маргарета „.Од тада ће проћи тачно 28 година пре него ће ова књига , коју многи сматрају за највећу књижевни творевину ХХ века , бити штампана.Тако су се обистиниле речи једног од главних јунака романа, „магистра црне магије „-Воланда:“Рукописи не горе„.
Реаговање на посету листу «Безбожник»
За писање једне од верзија романа Булгаков се одлучио након посете редакцији листа „Безбожник“као реагоавње на ратоборну атеиситичку пропаганду. Отуда није нимало случајно што се у првој редакцији књиге чувена „сенаса црне магије „ одиграва 12. јуна:на тај дан 1929. г. у Москви је почео први конгрес совјетских безбожника . Те исте, 1929. године биле су написане поједине главе романа, али 18. марта 1930. после добијања информација о забрани драме „Лицемерни богомољци « (Кабала святош“) аутор их је спалио у пећи. Булгаков је писао:“И лично сам ја , својим рукама бацио у пећ концепт романа о ђаволу. “
Другу варијанту романа писао три године
Рад на роману је обновљен тек 1931. За другу варијанту је потрошено три године . Овде се појављују такви ликови као што су Мајстор и Маргарита , Воланд са пратећом свитом. .. Назив рукописа се стално мењао:“Црни маг „, Сатана „, „Велики канцелар „, “Кнез таме „, “Копито инжењеа „, Гостовање „. . . Тек у трећој варијанти , насталој у другој половини 1936. г. појавио се наслов под којим је књига данас позната . а који датира од 1937. На дан 25. јуна 1938. пуни тест романа је први пут је на писаћој машини прекуцала Олга Бошанска , сестра Јелене Булгакове, пишчеве супруге . Иду ли писци за сандуком ?
Посе тога рукопис је још једном био подрвгнут ауторским исправкама. Булгаков је звршио са испарвљањем текста на Маргаретиној реченици :“Ето тако, изгледа, књижевници за сандуком иду ?„ Аутору су тада остало од живота још непуна два месеца. . . .
Нико не може занти хоће ли аутор дочекати суд читалаца
«Свој суд о тој ставри сам већ дао- пише Булгаков жени. – Сад ме интересује твој суд , а хоћу ли га икад чути од читалаца, то нико не може знати».
Поједине одломке из романа писац је читао бликсим породичним пријатељима . Али о томе да би то дело, реску сатиру на совјетски живот тих година- могао и штампати, није могло бити ни речи. Проносили су се гласови да је поводом романа Булгакову телефонирао Стаљин , да су о постојању рукописа знали сарадници НКВД-а, да су они чак и вршили и претрес пишчевог стана , али да нису дирали ни Булгакова ни његову жену.
Москвом су брујали гласови о великом роману
Године 1961. филолог Алекснадр З . Вулис пишући рад о совјетским сатиричарима срео се Јеленом Сергејевном, женом Булгакова која му је дала да прочита рукопис «Мајстора и Маргарите «. Вулис је био потресен књигом. Ускоро су по књижњвној Моксви почели да се проносе гласови о великом роману. Коначано, роман је у скраћеном облику био објављен 1966. г. у књижевном часопису «Москва «, читао се у једном даху, примерци часописа су ишли до руку до руку. »Мајстор и Маргерта « је у целини објављен тек 1973. и то на упорно залагање Константина Симонова.
Барков: ово је роман о Максиму Горком
Занимљива је верзија Александра Баркова из које се може закључити да је «Мајстор и Маргарита « роман о Максиму Горком. Управо с њим је 1930. -их година била повезана титула «мајстор». Осим тога у књизи су садржане алузију на 1936. -годину смрти Горког. Истина, Горки је умро у јуну, а радња романа се догађа у мају . Међутим, управо баш на тај дан, 19. јуна, кад се цела земља опраштала од преминулог писца, десило се помрачење Сунца (у роману је опсиана тама која је прекрила Јерусалим и Москву ). У цеременији сахране Берлиоза лако су препознатљиви детаљи са сахране Горког. Прототип Маргарите –прва жена Горког Марија Андрејева
Сматра се да је за прототип Маргарите послужила прва супруга Горког, Марија Фјодорвна Андрејева, глумица МХТ-а . У кући где је живела Марагрита лако се може препознати вила Саве Морозова , са ким је је Марија Андрејева била у имнтомној вези до 1903. г. Позанто је да је ова московска глумица по тестаменту Морозова који је извршио самоубиство добила полису животног осигурања на сто хиљада рубаља од којих је десет хиљада дала Горком да плати дуговања, а остало је ставила на располагање Руској социјалдемократској радничкој партији ( РСДРП) чији је била члан.
У роману Мајстор добија сто хиљада на лутријском лозу који налази у корпи са прљавим вешом и постаје писац , а десет хиљада од те суме поклања Марагарети. У једној од првобитних верзија романа као «лоши стан»фигиурира стан број 20. на Видиковцу бр-4. где су у време револуције 1905. живели Мксимим Горки и Марија Андрјева. По верзији Алексадра Баркова могуће је наћи и реалне прототипе и за друге ликове. Тако је Воланд-Лењин, Латунски и Семплејаров-тадашњи министар културе Луначарски, Леви Матвеј-Лав Толстој, под тетаром варијитеа се подразумева МХТ. . .
Кад би знали. . . Кад би само знали . . .
Јелена Сергејевна Булгакова се сећала да је последње речи о свом роману «Мајстор и Маргарита «аутор изговрио пред саму смрт :»Кад би знали. . . Кад би само знали . . . » Шта је то хтео славни писац да пренесе својим савременицима и потомцима ? О томе можемо само нагађати и ређати бесконане верзије. . .
- Повезане теме
- Хроника културних догађаја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
