Ruski jezik se u Srbiju vraća gasovodom

Od 1946. do raspada komunističke Jugoslavije jezik Lenjina i Hruščova bio je od trećeg razreda obavezan predmet u svim školama jugoslovenske federativne republike. To znači da su ga morali učiti i Hrvati i Slovenci, koji nisu znali ćirilicu, i žitelji zabačenih muslimanskih sela, i višenacionalno stanovništvo Vojvodine. Teško je reći koliko je među svim tim ljudima bio rusofila i onih koji su zaista hteli da uče ruski, ali su verovatno bili u manjini na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Posle bolne podele socijalističke Jugoslavije na nezavisne republike ruski jezik je ostao tražen samo u Srbiji i Crnoj Gori, a i u tim republikama je brzo postao sasvim nepopularan. Ruski je još više postradao kasnijim dolaskom prozapadnih političara na vlast.

„Jezikom do istine“
Moglo bi se bez preuveličavanja reći da se u nekim zemljama protiv ruskog jezika vodi pravi rat. Zašto je to tako i zašto se uprkos tome ljudi u Ukrajini, Poljskoj, Gruziji, Austriji i Srbiji odlučuju da uče ruski?

Nastavnici iz jugoslovenskog perioda i dan-danas ispoljavaju vrlo visok stepen profesionalizma. Nije slučajno prošle godine u Sankt Peterburgu za najboljeg predavača ruskog jezika u inostranstvu proglašena Darinka Krstić iz Leskovca. Pa ipak, sve više takvih nastavnika ostaje bez posla. Prvi su bez posla ostali nastavnici ruskog jezika na Kosovu i Metohiji, zatim u Vojvodini, gde je mađarska manjina dosta uticajna, a poslednjih par decenija se to dešava i u centralnoj Srbiji. Roditelji su pisali molbe da se u školama predaje strani jezik koji bi njihovoj deci mogao biti od koristi u Evropi, gde Srbi uglavnom odlaze na privremeni rad. Državne škole u materijalnom smislu ne stoje baš najbolje, i za njih odsustvo interesovanja za strani jezik znači prekvalifikaciju ili smanjenje broja nastavnika, a ako se posle takvih procesa i pojave deca koja bi želela da uče dotični jezik, to nije moguće, jer nema ko da ga predaje, pa su deca prinuđena da biraju jedan od ponuđenih jezika.

Danas svaki deseti srbski učenik na početku petog razreda bira ruski jezik, a to je tek nešto više od 63.000 učenika u celoj zemlji. Radi poređenja, engleski se predaje od prvog razreda i uči ga svih 600.000 srbskih đaka. Nemački kao drugi strani jezik u 2012. godini je zauzeo drugo mesto po popularnosti među đacima, a na trećem mestu je francuski.

Međutim, u poslednje vreme je situacija počela pomalo da se menja. Interesovanje za ruski jezik je naglo povećano sredinom 2000-ih, kada su turisti iz Rusije nagrnuli u Crnu Goru. Mnogi Srbi, koji sezonski rade na moru u turističkom biznisu i sferi usluga, bili su prinuđeni da se prisete ne samo izraza „davaj, davaj“, nego i malo složenijih fraza. A kada je počela realizacija energetskih projekata, pogotovo kada je potpisan ugovor o izgradnji gasovoda Južni tok, tada su se ruskog jezika setili i funkcioneri i biznismeni. Značaj ruskog jezika u Srbiji porastao je i zahvaljujući političkom zbližavanju dveju zemalja i čestim posetama ruskog državnog vrha.

Dvadeset knjiga ruskih pisaca koje svet najviše voli
„Ruska reč“ predstavlja zanimljive činjenice o knjigama ruskih pisaca koje su ostavile najveći utisak na strani svet.

U poslednjih nekoliko godina znatno je porastao broj građana Srbije koji su svoju decu upisali u Rusku školu u Beogradu (koja radi pri ambasadi Ruske Federacije). Među roditeljima su i vodeći preduzimači i političari, kao na primer potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

Na kurseve ruskog jezika u Ruskom kulturnom centru u Beogradu sada dolazi sve više poslovnih ljudi i omladine. Stari nastavni kadrovi osetili su da se situacija menja, pa su 94 srbska nastavnika ruskog jezika 2012. potpisala peticiju, upućenu republičkim vlastima, sa molbom da se ruski jezik vrati u škole, jer su uvereni da postoji interesovanje za njega. Moguće je da će sa porastom broja đaka koji uče ruski jezik porasti i njegova popularnost u visokoškolskim ustanovama. Međutim, u toj sferi na izbor jezika očigledno neće uticati političke pobude, nego praktična računica.

Svetlana Ivanovna,

Izvorni materijal na ruskom jeziku.

Original publikacije