Руски језик се у Србију враћа гасоводом

Од 1946. до распада комунистичке Југославије језик Лењина и Хрушчова био је од трећег разреда обавезан предмет у свим школама југословенске федеративне републике. То значи да су га морали учити и Хрвати и Словенци, који нису знали ћирилицу, и житељи забачених муслиманских села, и вишенационално становништво Војводине. Тешко је рећи колико је међу свим тим људима био русофила и оних који су заиста хтели да уче руски, али су вероватно били у мањини на територији тадашње Југославије. После болне поделе социјалистичке Југославије на независне републике руски језик је остао тражен само у Србији и Црној Гори, а и у тим републикама је брзо постао сасвим непопуларан. Руски је још више пострадао каснијим доласком прозападних политичара на власт.

„Језиком до истине“
Могло би се без преувеличавања рећи да се у неким земљама против руског језика води прави рат. Зашто је то тако и зашто се упркос томе људи у Украјини, Пољској, Грузији, Аустрији и Србији одлучују да уче руски?

Наставници из југословенског периода и дан-данас испољавају врло висок степен професионализма. Није случајно прошле године у Санкт Петербургу за најбољег предавача руског језика у иностранству проглашена Даринка Крстић из Лесковца. Па ипак, све више таквих наставника остаје без посла. Први су без посла остали наставници руског језика на Косову и Метохији, затим у Војводини, где је мађарска мањина доста утицајна, а последњих пар деценија се то дешава и у централној Србији. Родитељи су писали молбе да се у школама предаје страни језик који би њиховој деци могао бити од користи у Европи, где Срби углавном одлазе на привремени рад. Државне школе у материјалном смислу не стоје баш најбоље, и за њих одсуство интересовања за страни језик значи преквалификацију или смањење броја наставника, а ако се после таквих процеса и појаве деца која би желела да уче дотични језик, то није могуће, јер нема ко да га предаје, па су деца принуђена да бирају један од понуђених језика.

Данас сваки десети србски ученик на почетку петог разреда бира руски језик, а то је тек нешто више од 63.000 ученика у целој земљи. Ради поређења, енглески се предаје од првог разреда и учи га свих 600.000 србских ђака. Немачки као други страни језик у 2012. години је заузео друго место по популарности међу ђацима, а на трећем месту је француски.

Међутим, у последње време је ситуација почела помало да се мења. Интересовање за руски језик је нагло повећано средином 2000-их, када су туристи из Русије нагрнули у Црну Гору. Многи Срби, који сезонски раде на мору у туристичком бизнису и сфери услуга, били су принуђени да се присете не само израза „давај, давај“, него и мало сложенијих фраза. А када је почела реализација енергетских пројеката, поготово када је потписан уговор о изградњи гасовода Јужни ток, тада су се руског језика сетили и функционери и бизнисмени. Значај руског језика у Србији порастао је и захваљујући политичком зближавању двеју земаља и честим посетама руског државног врха.

Двадесет књига руских писаца које свет највише воли
„Руска реч“ представља занимљиве чињенице о књигама руских писаца које су оставиле највећи утисак на страни свет.

У последњих неколико година знатно је порастао број грађана Србије који су своју децу уписали у Руску школу у Београду (која ради при амбасади Руске Федерације). Међу родитељима су и водећи предузимачи и политичари, као на пример потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић.

На курсеве руског језика у Руском културном центру у Београду сада долази све више пословних људи и омладине. Стари наставни кадрови осетили су да се ситуација мења, па су 94 србска наставника руског језика 2012. потписала петицију, упућену републичким властима, са молбом да се руски језик врати у школе, јер су уверени да постоји интересовање за њега. Могуће је да ће са порастом броја ђака који уче руски језик порасти и његова популарност у високошколским установама. Међутим, у тој сфери на избор језика очигледно неће утицати политичке побуде, него практична рачуница.

Светлана Ивановна,

Изворни материјал на руском језику.

Оригинал публикације