Minut ćutanja povodom 72. godišnjice smrti Bulgakova

Na dan 10. marta pre 72 godina, tri sedmce nakon što je zbog teške bolesti prestao da koriguje svoj večni roman “Majstor i Margareta” umro je  u 40. godini života Mihail Afanasijevič Bulgakov, (1) jedan od naboljih svetskih pisaca prve povine XX veka.

Muzeji u Moskvi, Sankt Peterburgu i Kijevu minutom  ćutanja odali poštu velikom piscu

Muzeji u Moskvi, Kijevu i Sankt-Peteburgu odlučili su da dan smrti velikog ruskog pisca svetskog značaja obeleže  odavnajem pošte minutom ćutanja  i  drugim akcijama. Inicjator ovog, u svetu jedinstvenog obeležavanja smrti nekog velikana je Ina Mišina, direkotorka Držvnog muzeja „Mihail Bulgakov“ smeštenog u Ulici  Velika Sadova  u  zgradi u kojoj je nekad i sam Bulgakov stanovao, a u kojoj seu „lošem stanu„  broj  50. zbiva radnja njegovog večnog romana.“Bulgakov je umro 10. marta u 16 sati i 39 minuta, i mi smo odlčili da mu tačno u to vreme, od 16 i 39, do 16 i 40 odamo poštu minutom ćutanja .Ova  memorijalna akcija će se istovremeno održati u kjiževnim muzejima Kijeva (muzej Bulgakova), Peterburga (u muzejima Ahmatove i Zoščenka) i  muzejima u Moskvi (muzej Gogolja, muzej Cvetajeve)“ objasnila je  direktorka Mišina. Saradnici muzeja su početi dan sećanja na Bulkova polaganjem cveća na njegov grob na Novodevičjem groblju, a u samom muzeju  otvorena  kje fotoizložba pod nazivom „10. III 1940.“ Postavkom su  bitobuhvaćeni kolaž sa fotografijama  iz novina koje su izašle pre 72. godine na dan piščeve smrti  sa nekrolozima.

Štampa dala veliki publicitet smrti Bulgakova

Direktorka  Državnog muzeja Bulgakova je novinarima precizirala: “Osim toga, smatrali smo da je  intersntno da pokažemo  kako je na dan smrti velikog pisca štmpa pokazala neočkivano veliki intres, pa su mu psovećivane cele stranice, a naslovi nekrolologa  štampani krupnim masnim slovima. ”Paralelno sa izložbom u Mezeju na Sadovoj, u  gostonskoj sobi  u  „lošem stanu„ ,na velikom ekranu prikazuju se slajodvi fotografija iz poslednjih piščevih dana i sa sahrane.Uveče  će pozorište„Komediant“ koje deluje pri muzeju Bulgakova izvesti fragmente po njegovoj  prozi „Pseće srce.“Kako je napomenula Mišina, ta  predstava još  nije završena, a njena premijera   za koju tekstove pišu sami glumci  po njegovim delima ,biće izvedena 15. maja na piščev rođendan.

Čitani i stihovi Ane Ahmatove

Čitani su  i stihovi Ane Ahamatove, a čuo se i Rekvijem, prozvučale su  muzičke partije koje je  Bulgakov, inače veliki ljubitelj i poznavalac klasike,naročito opera, (i sam je odlično sviao klavir i pevao), najviše voleo. Po njnim rečima,   u muzej dnevno  dođe  oko  1oo posetilaca pretežno mlađih ljudi, pa inetersovanje prema delu Bulgakova ne opada, nego, naprotiv, raste.

Mesečni seminari za ljubitelje svaralaštva Mihaila Bulgakova

Muzej je za sve one koji žele da što više saznaju

 za svet Bulgakova održave jednom mesečno seminare na razne teme povezane sa njegovim stvaralaštvom, životom, epohom, organizuje sastanke  kulturološkog kluba “Nova Moskva“ posvećene arhitekturi i životu prestonice sa početka 20. veka, priređuje muzičke večeri na kojima se slušaju i izvode različiti  muzički žanrovi – rok, džez, klasika, a organizuju  se i ekskurzije po  “lošem stanu “ broj 5o.  u kojoj je boravilia  posada  majstora crne magije  Volanda, u romanu “Majstor i Marghareta”.

Stanje  zdravja Mihaila Bulgakova se  1939. g. naglo pogoršalo, zbog hipertonične neuroskleroze. Tri nedelje pre smrti je oslepeo, i izmučen strašnim bolovima prestao da rediguje roman “Majstor  Margreta“ koji je te godine  bio završio. Umro je 10. marta 1940. Po želji nkjegove žene Elene Sregejvene (Bulgakov se tri puta ženio kao i Dostojvski), na grobu je postavljen kamen koji se ranije nalazio  na Gogoljevom grobu, nazvan “golgofij”.

Biografski podaci

Ruski pisac  i  dramaturg  Mihail  Afanisijevič Bilgakov rođen je 15. maja 1891 .g.  u Kijevu, u porodici docenta Kijevske duhovne akademije Afanasija Ivanoviča Bulgakova, gde je završio prvu mušku (Aleksndrovsku) gimnaziju  1909. G.  posle čega se upisao na medcinski fakultet Kijevskog univerziteta. Kad je počeo Prvi svetski rat, on u Saratovu organizuje vojnu bolnicu, u kojoj radi kao lekar, a 1915, po odbrenju rektora univerziteta prelazi u Kijevsku vojnu bolnicu  na Pečersku. Posle završetka medicinskog fakulteta 1916. g.  promenio je više bolnica  i lečilišta kao doktor i hirurg, sve dok   nije  1919. g. u Vladikavkazu zavek  prestao  da se bavi lekraskom praksom da bi se u poptunosti posvetio književnosti.  Svoj prvi literarni rad, flejton”Rastuće perspektive“objavio je 26. novembra 1919. g. u novinama “Grozni”.Pisao je priče, satire, humoreske, pozorišne koamade  i objvljivao  ih u desetak listova.Godine 1921. postav ljen je za  dekana Pozorišnog fakulteta u Vladikavkazu, ali nastoji da pređe u Moskvu što mu je i uspelo te iste godine  i u njoj  ostaje do kraja života.Da bi zaradio za život, srađuje u nedljejniku “Tgovinsko-industrijskom vesniku“,radi u izdavčkom odeljenju Vojno-vazdušne akademije ”Žukovski“ piše kao reporter u listu “Radnik” ,kao šef odeljenja za piima čitalaca u jednom listu prosvetnih radnika…  Godine 1925. objavljuje prvi zbornik satiričnih priča “Đavolijada” koja je izavala sporove  u novinma . Godunu dana kasnije,  MHT postavlja njegov dramatizovani roman “Bela garda“dramu“Dani Turbinih” ,a od  1926-do 1929. na reperoaru pozorišta Vahtangov  bila je njegova drama “Zojkin san”.Književa kritika je karejm dvadsetih odina negativno ocenjivala njegovo stvaralaštovo, nije mogao da aobjavljuje, drame su mu skidane sa repetoara. Situacija se poboljšala tek nakon  njegovog poznatog pisma Sovjetskoj Vladi u kome se žalio da će umreti od gladi i zatražio bilo kakav posao u pozorištu ili da mu dozvole kao piscu očigledno nepotrebnom zemlji, da ode u inostranstvo. Staljin mu je odgovrio blagonalonim pitanjerm “Zar smo vam dosadili”? ,, nakon čega je dobio zapsolenje u Centralnom pozorištu radne mladeži (TRAM), a kasnije i u MHT kao asistent režisera  i u tom svojstvu je dramatizovao “Mrtve duše” žaleći se, da je to, kako bi se danas reklo “nemoguća misija” pošto je taj genijalni Gogoljev roman nemoguće dramatizovati,”bar ja to znam . ”Bulgakov se kao i Dostojevski ženio tri puta. Sa prvom, Tatjanom  Nikolajevnom  Lapom  razavenčao se  1932., a sa drugom Ljubovom Evgenijom Belozerskom  oženio se 1924., a razveo 1932.,  kad se oženio Elenom Sergejvnom Šilovskom  koja mu je čuvala i sačuvala ruikopis “Majstora  i Margarete” pinijh 16 godina (roman završen 1940., a prvi put štzampan u časopisu “Moskva “ krajem 1966, i početkom 1967.)