Минут ћутања поводом 72. годишњице смрти Булгакова

На дан 10. марта пре 72 година, три седмце након што је због тешке болести престао да коригује свој вечни роман “Мајстор и Маргарета” умро је  у 40. години живота Михаил Афанасијевич Булгаков, (1) један од набољих светских писаца прве повине XX века.

Музеји у Москви, Санкт Петербургу и Кијеву минутом  ћутања одали пошту великом писцу

Музеји у Москви, Кијеву и Санкт-Петебургу одлучили су да дан смрти великог руског писца светског значаја обележе  одавнајем поште минутом ћутања  и  другим акцијама. Иницјатор овог, у свету јединственог обележавања смрти неког великана је Ина Мишина, дирекоторка Држвног музеја „Михаил Булгаков“ смештеног у Улици  Велика Садова  у  згради у којој је некад и сам Булгаков становао, а у којој сеу „лошем стану„  број  50. збива радња његовог вечног романа.“Булгаков је умро 10. марта у 16 сати и 39 минута, и ми смо одлчили да му тачно у то време, од 16 и 39, до 16 и 40 одамо пошту минутом ћутања .Ова  меморијална акција ће се истовремено одржати у кјижевним музејима Кијева (музеј Булгакова), Петербурга (у музејима Ахматове и Зошченка) и  музејима у Москви (музеј Гогоља, музеј Цветајеве)“ објаснила је  директорка Мишина. Сарадници музеја су почети дан сећања на Булкова полагањем цвећа на његов гроб на Новодевичјем гробљу, а у самом музеју  отворена  кје фотоизложба под називом „10. III 1940.“ Поставком су  битобухваћени колаж са фотографијама  из новина које су изашле пре 72. године на дан пишчеве смрти  са некролозима.

Штампа дала велики публицитет смрти Булгакова

Директорка  Државног музеја Булгакова је новинарима прецизирала: “Осим тога, сматрали смо да је  интерснтно да покажемо  како је на дан смрти великог писца штмпа показала неочкивано велики интрес, па су му псовећиване целе странице, а наслови некрололога  штампани крупним масним словима. ”Паралелно са изложбом у Мезеју на Садовој, у  гостонској соби  у  „лошем стану„ ,на великом екрану приказују се слајодви фотографија из последњих пишчевих дана и са сахране.Увече  ће позориште„Комедиант“ које делује при музеју Булгакова извести фрагменте по његовој  прози „Псеће срце.“Како је напоменула Мишина, та  представа још  није завршена, а њена премијера   за коју текстове пишу сами глумци  по његовим делима ,биће изведена 15. маја на пишчев рођендан.

Читани и стихови Ане Ахматове

Читани су  и стихови Ане Ахаматове, а чуо се и Реквијем, прозвучале су  музичке партије које је  Булгаков, иначе велики љубитељ и познавалац класике,нарочито опера, (и сам је одлично свиао клавир и певао), највише волео. По њним речима,   у музеј дневно  дође  око  1оо посетилаца претежно млађих људи, па инетерсовање према делу Булгакова не опада, него, напротив, расте.

Месечни семинари за љубитеље сваралаштва Михаила Булгакова

Музеј је за све оне који желе да што више сазнају

 за свет Булгакова одржаве једном месечно семинаре на разне теме повезане са његовим стваралаштвом, животом, епохом, организује састанке  културолошког клуба “Нова Москва“ посвећене архитектури и животу престонице са почетка 20. векa, приређује музичке вечери на којима се слушају и изводе различити  музички жанрови – рок, џез, класика, а организују  се и екскурзије по  “лошем стану “ број 5о.  у којој је боравилиа  посада  мајстора црне магије  Воланда, у роману “Мајстор и Маргхарета”.

Стање  здравја Михаила Булгакова се  1939. г. нагло погоршало, због хипертоничне неуросклерозе. Три недеље пре смрти је ослепео, и измучен страшним боловима престао да редигује роман “Мајстор  Маргрета“ који је те године  био завршио. Умро је 10. марта 1940. По жељи нкјегове жене Елене Срегејвене (Булгаков се три пута женио као и Достојвски), на гробу је постављен камен који се раније налазио  на Гогољевом гробу, назван “голгофиј”.

Биографски подаци

Руски писац  и  драматург  Михаил  Афанисијевич Билгаков рођен је 15. маја 1891 .г.  у Кијеву, у породици доцента Кијевске духовне академије Афанасија Ивановича Булгакова, где је завршио прву мушку (Алексндровску) гимназију  1909. Г.  после чега се уписао на медцински факултет Кијевског универзитета. Кад је почео Први светски рат, он у Саратову организује војну болницу, у којој ради као лекар, а 1915, по одбрењу ректора универзитета прелази у Кијевску војну болницу  на Печерску. После завршетка медицинског факултета 1916. г.  променио је више болница  и лечилишта као доктор и хирург, све док   није  1919. г. у Владикавказу завек  престао  да се бави лекраском праксом да би се у поптуности посветио књижевности.  Свој први литерарни рад, флејтон”Растуће перспективе“објавио је 26. новембра 1919. г. у новинама “Грозни”.Писао је приче, сатире, хумореске, позоришне коамаде  и објвљивао  их у десетак листова.Године 1921. постав љен јe за  декана Позоришног факултета у Владикавказу, али настоји да пређе у Москву што му је и успело те исте године  и у њој  остаје до краја живота.Да би зарадио за живот, срађује у недљејнику “Тговинско-индустријском веснику“,ради у издавчком одељењу Војно-ваздушне академије ”Жуковски“ пише као репортер у листу “Радник” ,као шеф одељења за пиима читалаца у једном листу просветних радника…  Године 1925. објављује први зборник сатиричних прича “Ђаволијада” која је изавала спорове  у новинма . Годуну дана касније,  МХТ поставља његов драматизовани роман “Бела гарда“драму“Дани Турбиних” ,а од  1926-до 1929. на репероару позоришта Вахтангов  била је његова драма “Зојкин сан”.Књижева критика је карејм двадсетих одина негативно оцењивала његово стваралаштово, није могао да аобјављује, драме су му скидане са репетоара. Ситуација се побољшала тек након  његовог познатог писма Совјетској Влади у коме се жалио да ће умрети од глади и затражио било какав посао у позоришту или да му дозволе као писцу очигледно непотребном земљи, да оде у иностранство. Стаљин му је одговрио благоналоним питањерм “Зар смо вам досадили”? ,, након чега је добио запсолење у Централном позоришту радне младежи (ТРАМ), а касније и у МХТ као асистент режисера  и у том својству је драматизовао “Мртве душе” жалећи се, да је то, како би се данас рекло “немогућа мисија” пошто је тај генијални Гогољев роман немогуће драматизовати,”бар ја то знам . ”Булгаков се као и Достојевски женио три пута. Са првом, Татјаном  Николајевном  Лапом  разавенчао се  1932., а са другом Љубовом Евгенијом Белозерском  оженио се 1924., а развео 1932.,  кад се оженио Еленом Сергејвном Шиловском  која му је чувала и сачувала руикопис “Мајстора  и Маргарете” пинијх 16 година (роман завршен 1940., а први пут штзампан у часопису “Москва “ крајем 1966, и почетком 1967.)