Muzika prevoda na ruskom jeziku

U Moskvi se ponovo čula „Muzika prevoda“. Ovaj naziv nosi amaterski konkurs za umetnički prevod „s bilo kog jezika na ruski“. On je već po četvrti put objavio svoje rezultate.

„Muzika prevoda“ strogo govoreći nije toliko konkurs koliko istorija opštenja u mreži po interesovanju, što nimalo ne umanjuje, već podiže nivo ideje takmičenja. Pre tri godine je sve počelo tako što je u moskovskom prevodilačkom birou iTrex smišljena razonoda za profesionalne prevodioce tehničke i poslovne literature. Za one od njih koji su od studentskih dana sanjali o tome da prevode lepu književnost, ali je život, što se kaže, otišao u drugom pravcu. O ovome je u intervjuu za „Glas Rusije“ govorio generalni direktor biroa Venijamin Bakalinski.

- Ovaj konkurs se na početku pojavio kao „igračka“. Međutim, neočekivano je došlo mnogo naroda iz različitih oblasti i sfera života i prošle godine je to postao zapaženi međunarodni kulturni i socijalni projekat. Svako ko to želi može da pošalje, na primer, prevod male proze ili poezije s bilo kog jezika na ruski. U suštini, jedino ograničenje je da prevod bude nov, da nigde ranije nije objavljen.

Ove godine konkurs je ujedinio učesnike iz 26 zemalja – između ostalog, iz Evrope, Kanade i SAD, Kine i Republike Koreje, Japana i Perua. Ukupno preko hiljadu i po kandidata. Njihovi prevodilački opusi su podeljeni u tri glavne i mnoštvo dopunskih nominacija. „Proza“, „Poezija“ i „Publicistika“ su glavne. A „Oko sveta“, „Humor“ ili „Popularna psihologija“ su dodatne. Takođe postoji specijalna kategorija pod nazivom „Melodija“ – ovde se razmatraju prevodi stranih pesama. Učesnici konkursa su prikazali svoj rad na odgovarajućem sajtu, a zatim je u igru ušao žiri. Što je važno – to nisu samo profesionalci, među kojima je, na primer, Vladimir Bakanov, osnivač jedne od vodećih škola prevođenja. Sudije su pre svega zainteresovani internet-korisnici, istakao je Bakalinski.

- Ovi radovi su dobili 13 i po hiljada sadržajnih komentara. Ne jednostavno „sviđa mi se – ne sviđa mi se“, već s analizom grešaka, s povratnom vezom s prevodiocem. Ljudi ocenjuju kako prevod, tako i emocionalnu stranu – sve. U stvari, to je samoorganizovani faktor prosejavanja. Slabi radovi dobijaju niži rejting, a jači ili možda čak ne jači, već oni koji izazivaju emocionalni odaziv, idu nagore. To je živ organizam.

Među literaturom koju prevode učesnici na konkursu ima i klasike – čak i takve koju su ruski prevodioci savladali, kao što su Šekspir i Dikens. Ima i savremenih autora – poljskih pesnika ili skandinavskih književnika koji se još uvek malo prevode na ruski. Na primer, dobitnik nagrade na ovom konkursu, Julija Rac, koja je uzgred budi rečeno, knjigovođa po struci, prednost daje sledećem:

- Ja prevodim s francuskog – drame, romane, novele, prevodim Morua, Anua – to je klasika, Kovelarta – to je savremeni francuski pisac, ali i publicistiku. Imamo udruženje ljudi koji su time oduševljeni, svi se bave ovim poslom – prevođenjem.

Planirano je da sa vremenom konkurs „Muzika prevoda“ preraste u izdavački projekat. Kako su primetili organizatori, na internet-forumima posvećenim razmatranju radova učesnika na konkursu su već više puta bili zapaženi zainteresovani predstavnici izdavačkih kuća koje objavljuju književnost na ruskom jeziku.