Почетна страница > Новости

Музика превода на руском језику

Музика превода на руском језику
24.12.2012. год.

У Москви се поново чула „Музика превода“. Овај назив носи аматерски конкурс за уметнички превод „с било ког језика на руски“. Он је већ по четврти пут објавио своје резултате.

„Музика превода“ строго говорећи није толико конкурс колико историја општења у мрежи по интересовању, што нимало не умањује, већ подиже ниво идеје такмичења. Пре три године је све почело тако што је у московском преводилачком бироу iTrex смишљена разонода за професионалне преводиоце техничке и пословне литературе. За оне од њих који су од студентских дана сањали о томе да преводе лепу књижевност, али је живот, што се каже, отишао у другом правцу. О овоме је у интервјуу за „Глас Русије“ говорио генерални директор бироа Венијамин Бакалински.

- Овај конкурс се на почетку појавио као „играчка“. Међутим, неочекивано је дошло много народа из различитих области и сфера живота и прошле године је то постао запажени међународни културни и социјални пројекат. Свако ко то жели може да пошаље, на пример, превод мале прозе или поезије с било ког језика на руски. У суштини, једино ограничење је да превод буде нов, да нигде раније није објављен.

Ове године конкурс је ујединио учеснике из 26 земаља – између осталог, из Европе, Канаде и САД, Кине и Републике Кореје, Јапана и Перуа. Укупно преко хиљаду и по кандидата. Њихови преводилачки опуси су подељени у три главне и мноштво допунских номинација. „Проза“, „Поезија“ и „Публицистика“ су главне. А „Око света“, „Хумор“ или „Популарна психологија“ су додатне. Такође постоји специјална категорија под називом „Мелодија“ – овде се разматрају преводи страних песама. Учесници конкурса су приказали свој рад на одговарајућем сајту, а затим је у игру ушао жири. Што је важно – то нису само професионалци, међу којима је, на пример, Владимир Баканов, оснивач једне од водећих школа превођења. Судије су пре свега заинтересовани интернет-корисници, истакао је Бакалински.

- Ови радови су добили 13 и по хиљада садржајних коментара. Не једноставно „свиђа ми се – не свиђа ми се“, већ с анализом грешака, с повратном везом с преводиоцем. Људи оцењују како превод, тако и емоционалну страну – све. У ствари, то је самоорганизовани фактор просејавања. Слаби радови добијају нижи рејтинг, а јачи или можда чак не јачи, већ они који изазивају емоционални одазив, иду нагоре. То је жив организам.

Међу литературом коју преводе учесници на конкурсу има и класике – чак и такве коју су руски преводиоци савладали, као што су Шекспир и Дикенс. Има и савремених аутора – пољских песника или скандинавских књижевника који се још увек мало преводе на руски. На пример, добитник награде на овом конкурсу, Јулија Рац, која је узгред буди речено, књиговођа по струци, предност даје следећем:

- Ја преводим с француског – драме, романе, новеле, преводим Моруа, Ануа – то је класика, Ковеларта – то је савремени француски писац, али и публицистику. Имамо удружење људи који су тиме одушевљени, сви се баве овим послом – превођењем.

Планирано је да са временом конкурс „Музика превода“ прерасте у издавачки пројекат. Како су приметили организатори, на интернет-форумима посвећеним разматрању радова учесника на конкурсу су већ више пута били запажени заинтересовани представници издавачких кућа које објављују књижевност на руском језику.



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА