Vasilije Mišković: Žuti Rišelje protiv Vučića i Dačića

Stoga je razne saveze sa tajkunima i moćnim ljudima iz senke. Na kraju krajeva tu su i Amerikanci koji u njemu vide sebi najbližeg čoveka, koji je potpuno operisan od ideje državne i nacionalne politike. Naravno, i drugi politički igrači igraju kako Amerikanci sviraju, ali uglavnom manje ili više pod pritiskom i nevoljno, dok su Đilas i žuti potpuno proamerička i pronatovska stranka. Čak bi se moglo reći i za nesrećnog i mlitavog kolaboracionistu Tadića da je on možda i imao neki osećaj za državu ili je barem glumio da ga ima, dok Đilas nastupa sa sasvim jasne anacionalne i nedržavne japijevske pozicije tajkuna koji ima novac i određenu vlast, a želi da ima potpunu vlast nad Srbijom, i uz još mnogo, mnogo novca. Želi da postane balkanski Berluskoni, koji ima milijarde dolara, koji kontroliše medije, i koji ima gotovo svu vlast u zemlji. Međutim, za razliku od Berluskonija on ne bi ništa petljao sa Rusima da ne rizikuje da ga evroatlantisti podrivaju i ruše.
 
ŽUTI RIŠILJE
Đilas pre svega želi da što pre dođe na vlast jer mu se žuri da kapitalizuje svoje bogatstvo i moć, ali mu i vreme curi jer se može pokazati kako je zapravo opljačkao i ojadio građane Beograda, koji je sada višestruko dužniji no kad je on došao na vlast. Beogradski dug trenutno iznosi 800 miliona evra. U isto vreme Đilas se stostruko obogatio. Od kada je u politici postao je truli bogataš. Njegov “Skadar na Bojani”, most preko Ade, predstavlja promašaj decenije jer se u njega utrošilo i dalje troši stotine miliona evra a nije se rešio saobraćajni krkljanac. A mogao je da se reši sa mnogo manje novca. Šta reći i o skandaloznom Bus plus sistemu, u kome se profit gradskog autoprevoza predaje u ruke privatnih kompanija, a kontrolu vrše stranci. Dakle klasično isisavanje novca iz gradskog budžeta i neumereno zaduživanje koje će vraćati i unuci sadašnjih građana Beograda ali i Srbije jer se planira da taj dug postane nacionalni! Na taj način neće biti ojađen samo Beograd koji je na ivici bankrota već i cela Srbija koja će pamtiti Đilasa po tome što je sekao platane i podigao potpuno nefunkcionalan i višestruko skuplje plaćen most.
Šta je dalje plan Đilasa? Odgovor je jasan: Da zavadi Vučića i Dačića i da tako podriva i ruši vladu. To se tako radi što ljudi DS-a u policiji i službama podnose dosijee o socijalistima koji su upetljani u korupciju, da bi na taj način namestili da budu ili pritisnuti ili uhapšeni. To onda steže obruč oko Dačića. Takve tajne operacije DS-a SNS prihvata da bi ojačao svoje pozicije u vladi. No ako bi se to nastavilo moglo bi da natera Dačića ili da ide na rušenje vlade ili pak da ako neko drugi sruši vladu poput Dinkića, da i on sa njim pravi vladu sa DS-om i URS-om ili nekim drugim a ne sa SNS-om koji sada pritiska i ugrožava SPS. Dakle SNS rizikuje da previše pritiskajući SPS tu partiju gurne u naručje Đilasu koji zbog toga i svojim podzemnim mrežama kao nekakav lukavi Rišelje gura preko svojih ljudi Vučića na Dačića i obrnuto. Nikolić i Vučić bi morali biti svesni da im je Dačić mnogo lojalniji i manje ambiciozan partner no što bi im to Đilas. Ako budu pravili koaliciju sa Đilasom rizikuju gubljenje podrške svojih “anti-DS” glasača kojih je najviše, a isto tako i da budu asimilovani od strane moćnog DS čiji ljudi i dalje kontrolišu novac, medije, kulturu i što šta drugog u zemlji Srbiji. Jednostavno u vladi Đilas – Vučić prvi bi dominirao a drugi bi morao da ga sledi i vremenom bi postao njegova marioneta, jer je prvi mnogo bogatiji i moćniji, a njegovi ljudi drže gotovo sve konce u rukama. Na kraju ali ne poslednje – Amerikanci u Srbiji računaju najviše na Đilasa.
PAKLENA KONVERZIJA
Ono što Amerikanci najviše zameraju Dačiću to su veze SPS sa nekim ljudima iz podzemlja, jer se, na prvi pogled paradoksalno, boje koalicije tajkuna – političara i novca iz podzemlja koji nije pod njihovom kontrolom. Čitava akcija hapšenja Šarića bila je inicirana od Amerike jer je toliko velik novac dolazio sa te strane da je to već postalo i politički faktor koji oni u potpunosti ne kontrolišu. A u zemljama koje smatraju svojim plenom žele baš sve važno da kontrolišu. Dakle Amerikancima smetaju i političari i tajkuni i kriminalci koji previše ojačaju i hoće da vode “samostalnu firmu”, koja može u perspektivi, u promenjenim međunarodnim konstelacijama snaga, da im se otme kontroli. Oni ne razmišljaju o sadašnjosti već o potencijalima koji se mogu realizovati u bližoj ili daljoj budućnosti. Zbog toga su danas tu gde jesu – svetski gospodari situacije.
Đilas želi da ostane na poziciji gradonačelnika Beograda po svaku cenu jer bi odlaskom sa te pozicije on značajno oslabio, prestao bi priliv koruptivnog novca, a što je možda dugoročno najvažnije, otkrilo bi se da je “uspešni i sposobni gradonačelnik” zapravo na čelu mreže korupcije koja je prezadužila i upropastila finansije glavnog grada i time ugrozila i funkcionisanje države. Stoga je on u pomoć pozvao Amerikance i EU da ga zaštite od pokušaja rušenja. No to će imati svoju cenu, kao i što će imati cenu njegov dolazak na čelo države. Tu cenu neće platiti Đilas već građani Srbije i vitalni nacionalni interesi. Ako se Đilas dočepa vlasti na državnom nivou on će biti mnogo moćniji no što su bili Đinđić, Koštunica, Tadić ili sadašnja vlada, jer će kontrolisati novac, medije i sve ostalo u zemlji. U odnosu na njega će prethodne vlade delovati ozbiljno i državotvorno jer je on potpuno “operisan” od svih državotvornih kategorija a spreman je na sve da “opere” svoje bogatstvo i da ga konvertuje u realnu političku moć.
POIGRAVANJE PATRIOTIZMOM                                                                                 
Đilasova strategija podrazumeva da sa različitih strana pritiska i slabi rejting vlade. Sa evroatlantske strane će prozivati vladu da ne vode Srbiju u EU ili da su naprednjaci u tome neefikasni i tome slično. Tu će kao glavna opozicija da se pozicionira Čeda Jovanović, otvoreno pronatovski i proamerički igrač na političkoj sceni Srbije. No ta kritika ima mali potencijal da ošteti vladajuću koaliciju i pre svega SNS i SPS jer njihovi birači i nisu zagriženi “evropejci” već su pre “evroskeptici” patriotske orijentacije. Ono što je slaba tačka SNS i SPS to je kritika sa patriotskih pozicija ili kritika borbe protiv korupcije koja će se predstaviti kao “predstava” (bez obzira da li to jeste ili nije). Stoga je Đilas (ali još i neki drugi) spreman da podrži napad na ovu vladu da “prodaje i predaje Kosovo Albancima” (na stranu to u kojoj je to meri istina) te da je borba protiv korupcije “režirana predstava” za naivne srpske mase. Na taj način će se dosta čestitih srbskih patriota kojima je sa pravom muka od onog šta se dešava u vezi pregovora oko Kosova a pre svega oko “carinskih prelaza” biti upregnuti u tajnu đilasovsku kampanju protiv vlade, a pre svega protiv Nikolića, Vučića i Dačića.
Kako Đilas niti hoće niti sme da napada kosovsku politiku vlade jer bi se time zamerio Američkim gospodarima, on će iz pozadine podržati patriote koji treba da obave posao za njega – da sa nacionalnog stanovišta oslabe rejting vlade i pojačaju unutrašnje tenzije u njoj. Naravno da se tim patriotama neće dopustiti da se organizuju i da na sledećim izborima pređu cenzus – oni su jednostavno planirani da budu potrošeni kao topovsko meso u borbi za vlast ljudi poput Đilasa. Neki od njih će biti svesni sa koje strane “vetar duva” ali kako mnogi misle da cilj opravdava sredstvo prihvatiće i podršku koja dolazi od Đilasa pa makar bili svesni da je cilj te operacije slabljenje pozicije vlasti da bi posledično došlo do jačanja rejtinga DS-a. Neće se dopustiti ozbiljno udruživanje patriotskih snaga sa “političke margine” jer to u ovom momentu ne odgovara nikom na političkoj sceni Srbije. Osim možda ako se po zadatku Amerikanaca ne želi istisnuti DSS, jer je SRS ionako sličnom operacijom “posrednog prilaženja” bačen ispod cenzusa i izbačen iz igre.
ŽRTVOVANJE MIŠKOVIĆA
Tako dakle Đilas iz senke pokreće akcije koje imaju za cilj da njemu sačuvaju mesto gradonačelnika i da što pre izazove izbore posle kojih bi bio broj jedan u budućoj vladi. On stoga radi sve da dobije podršku tajkuna i Amerikanaca. Verovatno je hapšenje Miškovića bilo motivisano i strahom da bi udruživanjem prvog političkog tajkuna i prvog privrednog tajkuna stare generacije realno ugrozilo poziciju vlade. Doduše hapšenje Miškovića imalo je još jedan cilj: “pokrivanje” nedobijanje datuma početka pregovora o članstvu u EU kao i gorke pilule koje Srbija guta u vezi “carinskih prelaza”.

Stvari su ipak kompleksnije nego što je vlast mislila. Mišković je kolateralna šteta Đilasove strategije prodora ka vlasti, a verovatno je prvom tajkunu stare generacije neko pomogao da se “namesti” za odstrel tako što ga je savetovao da se poveže sa Đilasom. On je time doveden da od Miškovića profitira u svakom slučaju. Da je opstao pomagao bi mu odmah. Druga vrsta profita je u sledećem: paradoksalno je ali je tako - eliminacijom Miškovića i eventualno još nekog jačeg tajkuna u još većoj meri otvara se prostor za delovanje Đilasa i njegovih ljudi. U prvom momentu možda oni imaju štetu od hapšenja Miškovića ali u dužim terminima stvari stoje drugačije. Đilas će vešto koristi borbu protiv korupcije i hapšenje Miškovića da ojača svoju poziciju. Hapšenje Miškovića predstavlja udar na hiljadu interesa, a oni koji su na taj način pogođeni biće okupljani oko Đilasa od strane njegovih stranih pomagača i domaćih agenata. Tako će relativno mnogo više ojačati nego što mu je u prvi mah naneta šteta hapšenjem Miškovića.
Ukratko Đilas će koristiti ljude koji će sa atlantskih, i sa patriotskih pozicija napadati vlast. Koristiće i pitanje EU integracija kako bi njegovi saveznici napadali vlast da je lažno evropski nastrojena jer oteže da se radi Evrope odrekne Kosova. Napadaće je preko nekih patriota da je prodala Kosovo. Pomagaće ga Amerikanci i Englezi. Praviće kombinacije sa raznim tajkunima. Radiće sve što može da bi sadašnju vlast rušio da napravi svoju  koja će sigurno biti gora nego ijedna pre. Ko to ne vidi na vreme skupo će platiti previd!