Василије Мишковић: Жути Ришеље против Вучића и Дачића

Стога је разне савезе са тајкунима и моћним људима из сенке. На крају крајева ту су и Американци који у њему виде себи најближег човека, који је потпуно оперисан од идеје државне и националне политике. Наравно, и други политички играчи играју како Американци свирају, али углавном мање или више под притиском и невољно, док су Ђилас и жути потпуно проамеричка и пронатовска странка. Чак би се могло рећи и за несрећног и млитавог колаборационисту Тадића да је он можда и имао неки осећај за државу или је барем глумио да га има, док Ђилас наступа са сасвим јасне анационалне и недржавне јапијевске позиције тајкуна који има новац и одређену власт, а жели да има потпуну власт над Србијом, и уз још много, много новца. Жели да постане балкански Берлускони, који има милијарде долара, који контролише медије, и који има готово сву власт у земљи. Међутим, за разлику од Берлусконија он не би ништа петљао са Русима да не ризикује да га евроатлантисти подривају и руше.
 
ЖУТИ РИШИЉЕ
Ђилас пре свега жели да што пре дође на власт јер му се жури да капитализује своје богатство и моћ, али му и време цури јер се може показати како је заправо опљачкао и ојадио грађане Београда, који је сада вишеструко дужнији но кад је он дошао на власт. Београдски дуг тренутно износи 800 милиона евра. У исто време Ђилас се стоструко обогатио. Од када је у политици постао је трули богаташ. Његов “Скадар на Бојани”, мост преко Аде, представља промашај деценије јер се у њега утрошило и даље троши стотине милиона евра а није се решио саобраћајни кркљанац. А могао је да се реши са много мање новца. Шта рећи и о скандалозном Бус плус систему, у коме се профит градског аутопревоза предаје у руке приватних компанија, а контролу врше странци. Дакле класично исисавање новца из градског буџета и неумерено задуживање које ће враћати и унуци садашњих грађана Београда али и Србије јер се планира да тај дуг постане национални! На тај начин неће бити ојађен само Београд који је на ивици банкрота већ и цела Србија која ће памтити Ђиласа по томе што је секао платане и подигао потпуно нефункционалан и вишеструко скупље плаћен мост.
Шта је даље план Ђиласа? Одговор је јасан: Да завади Вучића и Дачића и да тако подрива и руши владу. То се тако ради што људи ДС-а у полицији и службама подносе досијее о социјалистима који су упетљани у корупцију, да би на тај начин наместили да буду или притиснути или ухапшени. То онда стеже обруч око Дачића. Такве тајне операције ДС-а СНС прихвата да би ојачао своје позиције у влади. Но ако би се то наставило могло би да натера Дачића или да иде на рушење владе или пак да ако неко други сруши владу попут Динкића, да и он са њим прави владу са ДС-ом и УРС-ом или неким другим а не са СНС-ом који сада притиска и угрожава СПС. Дакле СНС ризикује да превише притискајући СПС ту партију гурне у наручје Ђиласу који због тога и својим подземним мрежама као некакав лукави Ришеље гура преко својих људи Вучића на Дачића и обрнуто. Николић и Вучић би морали бити свесни да им је Дачић много лојалнији и мање амбициозан партнер но што би им то Ђилас. Ако буду правили коалицију са Ђиласом ризикују губљење подршке својих “анти-ДС” гласача којих је највише, а исто тако и да буду асимиловани од стране моћног ДС чији људи и даље контролишу новац, медије, културу и што шта другог у земљи Србији. Једноставно у влади Ђилас – Вучић први би доминирао а други би морао да га следи и временом би постао његова марионета, јер је први много богатији и моћнији, а његови људи држе готово све конце у рукама. На крају али не последње – Американци у Србији рачунају највише на Ђиласа.
ПАКЛЕНА КОНВЕРЗИЈА
Оно што Американци највише замерају Дачићу то су везе СПС са неким људима из подземља, јер се, на први поглед парадоксално, боје коалиције тајкуна – политичара и новца из подземља који није под њиховом контролом. Читава акција хапшења Шарића била је иницирана од Америке јер је толико велик новац долазио са те стране да је то већ постало и политички фактор који они у потпуности не контролишу. А у земљама које сматрају својим пленом желе баш све важно да контролишу. Дакле Американцима сметају и политичари и тајкуни и криминалци који превише ојачају и хоће да воде “самосталну фирму”, која може у перспективи, у промењеним међународним констелацијама снага, да им се отме контроли. Они не размишљају о садашњости већ о потенцијалима који се могу реализовати у ближој или даљој будућности. Због тога су данас ту где јесу – светски господари ситуације.
Ђилас жели да остане на позицији градоначелника Београда по сваку цену јер би одласком са те позиције он значајно ослабио, престао би прилив коруптивног новца, а што је можда дугорочно најважније, открило би се да је “успешни и способни градоначелник” заправо на челу мреже корупције која је презадужила и упропастила финансије главног града и тиме угрозила и функционисање државе. Стога је он у помоћ позвао Американце и ЕУ да га заштите од покушаја рушења. Но то ће имати своју цену, као и што ће имати цену његов долазак на чело државе. Ту цену неће платити Ђилас већ грађани Србије и витални национални интереси. Ако се Ђилас дочепа власти на државном нивоу он ће бити много моћнији но што су били Ђинђић, Коштуница, Тадић или садашња влада, јер ће контролисати новац, медије и све остало у земљи. У односу на њега ће претходне владе деловати озбиљно и државотворно јер је он потпуно “оперисан” од свих државотворних категорија а спреман је на све да “опере” своје богатство и да га конвертује у реалну политичку моћ.
ПОИГРАВАЊЕ ПАТРИОТИЗМОМ                                                                                 
Ђиласова стратегија подразумева да са различитих страна притиска и слаби рејтинг владе. Са евроатлантске стране ће прозивати владу да не воде Србију у ЕУ или да су напредњаци у томе неефикасни и томе слично. Ту ће као главна опозиција да се позиционира Чеда Јовановић, отворено пронатовски и проамерички играч на политичкој сцени Србије. Но та критика има мали потенцијал да оштети владајућу коалицију и пре свега СНС и СПС јер њихови бирачи и нису загрижени “европејци” већ су пре “евроскептици” патриотске оријентације. Оно што је слаба тачка СНС и СПС то је критика са патриотских позиција или критика борбе против корупције која ће се представити као “представа” (без обзира да ли то јесте или није). Стога је Ђилас (али још и неки други) спреман да подржи напад на ову владу да “продаје и предаје Косово Албанцима” (на страну то у којој је то мери истина) те да је борба против корупције “режирана представа” за наивне српске масе. На тај начин ће се доста честитих србских патриота којима је са правом мука од оног шта се дешава у вези преговора око Косова а пре свега око “царинских прелаза” бити упрегнути у тајну ђиласовску кампању против владе, а пре свега против Николића, Вучића и Дачића.
Како Ђилас нити хоће нити сме да напада косовску политику владе јер би се тиме замерио Америчким господарима, он ће из позадине подржати патриоте који треба да обаве посао за њега – да са националног становишта ослабе рејтинг владе и појачају унутрашње тензије у њој. Наравно да се тим патриотама неће допустити да се организују и да на следећим изборима пређу цензус – они су једноставно планирани да буду потрошени као топовско месо у борби за власт људи попут Ђиласа. Неки од њих ће бити свесни са које стране “ветар дува” али како многи мисле да циљ оправдава средство прихватиће и подршку која долази од Ђиласа па макар били свесни да је циљ те операције слабљење позиције власти да би последично дошло до јачања рејтинга ДС-а. Неће се допустити озбиљно удруживање патриотских снага са “политичке маргине” јер то у овом моменту не одговара ником на политичкој сцени Србије. Осим можда ако се по задатку Американаца не жели истиснути ДСС, јер је СРС ионако сличном операцијом “посредног прилажења” бачен испод цензуса и избачен из игре.
ЖРТВОВАЊЕ МИШКОВИЋА
Тако дакле Ђилас из сенке покреће акције које имају за циљ да њему сачувају место градоначелника и да што пре изазове изборе после којих би био број један у будућој влади. Он стога ради све да добије подршку тајкуна и Американаца. Вероватно је хапшење Мишковића било мотивисано и страхом да би удруживањем првог политичког тајкуна и првог привредног тајкуна старе генерације реално угрозило позицију владе. Додуше хапшење Мишковића имало је још један циљ: “покривање” недобијање датума почетка преговора о чланству у ЕУ као и горке пилуле које Србија гута у вези “царинских прелаза”.

Ствари су ипак комплексније него што је власт мислила. Мишковић је колатерална штета Ђиласове стратегије продора ка власти, а вероватно је првом тајкуну старе генерације неко помогао да се “намести” за одстрел тако што га је саветовао да се повеже са Ђиласом. Он је тиме доведен да од Мишковића профитира у сваком случају. Да је опстао помагао би му одмах. Друга врста профита је у следећем: парадоксално је али је тако - елиминацијом Мишковића и евентуално још неког јачег тајкуна у још већој мери отвара се простор за деловање Ђиласа и његових људи. У првом моменту можда они имају штету од хапшења Мишковића али у дужим терминима ствари стоје другачије. Ђилас ће вешто користи борбу против корупције и хапшење Мишковића да ојача своју позицију. Хапшење Мишковића представља удар на хиљаду интереса, а они који су на тај начин погођени биће окупљани око Ђиласа од стране његових страних помагача и домаћих агената. Тако ће релативно много више ојачати него што му је у први мах нанета штета хапшењем Мишковића.
Укратко Ђилас ће користити људе који ће са атлантских, и са патриотских позиција нападати власт. Користиће и питање ЕУ интеграција како би његови савезници нападали власт да је лажно европски настројена јер отеже да се ради Европе одрекне Косова. Нападаће је преко неких патриота да је продала Косово. Помагаће га Американци и Енглези. Правиће комбинације са разним тајкунима. Радиће све што може да би садашњу власт рушио да направи своју  која ће сигурно бити гора него иједна пре. Ко то не види на време скупо ће платити превид!