U Bolonju na popravni

BANJALUKA - Usvajanje okvirnog zakona o visokom obrazovanju u BiH, koji ovih dana treba da se nađe pred poslanicima državnog parlamenta značilo bi samo početak ogromnog posla na reformi visokog školstva, smatraju stručnjaci. Po njihovim rečima, često spominjani Bolonjski proces pre svega podrazumeva da država obezbedi uslove za školovanje koje će kvalitetom pratiti evropske standarde.

Zakon predviđa trociklusni sistem školovanja, postdiplomske i doktorske studije, obavezne dodatke uz diplomu i, pre svega, integrisani univerzitet, što podrazumeva da je univerzitet pravni subjekt i nosilac organizacije, umesto dosadašnjih fakulteta.
„Takođe propisuje standarde za izbor kadra u visokoškolskim ustanovama, standarde učenja i uspostavljanje agencije za osiguranje kvaliteta i razvoj visokog obrazovanja, što je i suština Bolonjskog procesa“, objašnjava Esma Hadžagić, pomoćnik ministra civilnih poslova BiH za obrazovanje.
Naglašava da uvođenju novina i evropskih standarda mora prethoditi obimna analiza kvaliteta i mreže domaćih visokoškolskih ustanova, s ciljem njihove racionalizacije.
„Treba da vidimo imamo li zastarele studije i da rešimo pitanje fakulteta kojih ovde nema – arheologije, istorije umetnosti. Onda treba uspostaviti iste uslove i standarde za celu BiH, a sve što uradimo Evropa će pažljivo analizirati“, kaže Hadžagić.
Objašnjava, takođe, da zakon predviđa i postojanje centra za priznavanje dokumenata koji bi obezbedio mobilnost u Evropi priznatih diploma i pojednostavio nostrifikovanje onih koje su naši studenti stekli u inostranstvu.
„Sad naši ljudi godinama muku muče da u BiH potvrde diplome koje su stekli vani, a i do priznavanje naših diploma u inostranstvu je dug put“, kaže Hadžagić. Takođe naglašava kako postoje uslovi da naš obrazovni sistem postane prepoznatljiv u svetu i da BiH bude regionalni visokoškolski centar jer je, kako tvrdi, obrazovanje „roba koja se može prodati“.
„I sada imamo interesenata iz inostranstva koji se raspituju o našim akreditovanim ustanovama, ali nemamo šta da im kažemo. Zakon predviđa da u roku od dve godine svi fakulteti dobiju akreditacije, ali i za to treba obaviti još mnogo posla“, kaže Hadžagić.

Studentima najbitne diplome

Studenti iz RS očekuju da će zakon o visokom obrazovanju na nivou države pre svega rešiti pitanje priznavanja naših diploma u inostranstvu, ali podsećaju da se u njegovom donošenju mora voditi računa o ustavnim rešenjima. Takođe naglašavaju da im je jako važno da finansiranje visokoškolskih ustanova ostane na nivou entiteta jer strahuju da bi, u suprotnom, teže ostvarivali svoja prava.

Srpska u nedoumici

Ovakav predlog zakona o visokom obrazovanju je direktno kršenje Ustava BiH i Ustava FBiH u kojima jasno piše da su za visoko obrazovanje nadležni entiteti, odnosno županije, smatra Ljubomir Zovko, dekan Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru i jedan od članova radne grupe koja je bila angažovana na izradi dela ovog zakona. On tvrdi da se zakon nameće s ciljem centralizacije obrazovanja u FBiH, kao i da uopšte ne tretira finansiranje kao jedno od ključnih pitanja. Podsetimo, predstavnici iz RS spornim smatraju osnivanje državne agencije za akreditacije kao samostalne organizacije, naglašavajući da bi to značilo prenos nadležnosti za visoko obrazovanje na državu, o čemu se mora izjasniti Vlada i parlament RS.