Redovni porodičnih skup potomaka Lava Tolstoja i Sofije Andrejevne u Janoj Poljani

Danas u celom svetu živi oko 400 direktnih potomaka  roda Tolostojevih  i skoro se svi međusbno poznaju i svake druge godine se sretaju u svojoj istorijskoj otadžbini u Jasnoj Poljani.

Pre 150 godina Lav Nikolajevič Tolstoj se oženo Sofijoim Andrejevnom  Bers. Ovih dana u Jasnoj Poljani se završio  redovni „kongres“ njihovih potomaka.

Redovni dvogodišnji “samit“Tolstojevih i Bersovih potomaka u Jasnoj Poljani

Jednom u dve godine u  muzeju-nacionalnom parku „Jasna Poljana „  održava se jedan porodični skup. Iz raznih zemalja  i kontinenata,  od Evrope do  SAD,  od Afrike do Latinske Amerike,  i na kraju iz različitih gradova Rusije i Saveza Nezavinsih Država, u jasnopoljansko gnezdo slete direktni potomci Tolstojevih i Bersovih.  Kao po pravilu,  to su već prapraunuci i praprapaunuke Lava Nikolaeviča  i Sofije Andrjevne. Koji su se venčali tačno pre 150 godina,  u septembru 1862.

Redovan kongres Tostojevih

„Kongres Tolstojevih“-tako se taj  sabor u Jasnoj Poljani  naziva. Skup je ovaj  familijrani, zatvorenog tipa i održava se bez prisustva publike.. I ne zato što su grofovi Tolstoji smatrali sebe da su nešto mimo sveta,  što su bili uobraženi.  Pisac i književni kritičar  Pavel Basinski,    autor monografije o Tolstoju za koju je pre nekoliko godina dobio najveće književno  priznanje u Rusiji,  „Veliku knjigu“,  slovi za   jednog  od najboljih savremenih poznavalaca života i stavralaštva Tolstoja,  redovni je gost  na ovim saborima.  I on tvrdi da ni kod jednog potomka genija iz Jasne Poljane nije primetio ni tračak neke razmetljivosti,   naduvensti,  osećanja da su nešto posbeno    što im je  donelo  porodično poreklo-

A proteklih godina na ovim skupovima, u pordičnom gnezdu Tolstojevih u Jasnoj Poljani Basinski je imao j prikiu da ragovara   sa mnogima,  ako ne i sa svim potomcima velikog pretka.

Potomoci grofa Tolstoja pripadaju srednjoj klasi

Tolsotojevi  nslednicikoji žive po belome svetu pripadaju srednjoj klasi, među njima nema ni bogatih,  i siromašnioh. Takođe   među njima nema poznatih ni slavnih. Samo u gnezdima  kije su vili Tolstojevi potomci koji su ostali u Rusiji ili su se u nju vratili,  izlegle su se poznate ličnosti  iz loze velikog pretka.  

Oljeg Tolstoj. Naručeni pejzaž.  

Među njima je  čuveni slikar Oljeg Tolstoj čija se izložba pod nazivom“Oljeg Tolstoj. Naručeni pejzaž „upravo ovih dana održava u Puškinovom muzeju povodom 85. godišnjice slikarovog rođenja,  zatim  Vladimir Tolstoj,  direktor miuzeja „Jsana Poljana,  a sada savetnik za kulturu predsednika Vladimira Putina. Tu spadaju i televizjsi voditelji Fekla i Pjotr Tolstoj,  zatim ugledna slikarka Natalija Tolstoj.  

Samostalno  stablo  Bersove,  Sofije  Andrejevne

Kao što se vidi,  koren Tolsotojevih u otadžbini raste nekako na poseban način. Ali to se može reći i za samostalno  genealoško stablo  Bersovih,  iz kojeg je potekla Sofija Andrejevna. Bersovi, nemački baroni koji su se naselili u Rusiji i bavili se farmacijom zasnovali su  svoje  ruske porodice. Dva brata Bersova ( u prvodu sa nemačkog-„medvedi“ )bili su dvorski lekari. Jedan od njih,  Andrej Jevstafjevič,  Sonječkin otac,  služio je u Kremlju,  a njgov brat Aleksandr Jevstajevič –u Peterburgu.

Čajkovski se inspisisao za  svoje genijalno „Labudovo jezero“ u kući Bersovih

Postoji legenda  da je u stanu peterburškog Bersa   izvesno vreme  „obitovao“ ranjeni labud  koji je doletao u salu u vreme kad je među gostima bio i Petar Iljič Čjakovski koji je baš u tom momentu svirao na klaviru, dok je labud  tako uzbuđeno mahao krilima u taktu njegove  muzike.  Videvši tako „muzkalnog labuda „,  Petar Iljič  je u tom momnetu zamislio svoje genijalno „Labudovo jezero „

Otac Sofije Andrejevne bio je veliki zavodnik

Otac Sofije Andrejevne je bio složena ličnost. Nemac- kao Nemac,  ali je u moskovskim krugovima mnoga srca pokorio. Majka Ivana Sergeviča Turgenjea rodila mu je  vanbračnu kćer. Pričalo se da je i otac ruskog anarhizma Pjotr Kropotkin,  takođe bio  sin Nemca –zavodnika,  pošto je Andrej Jevstafjevič izvesno vreme služio kao kućni lekar kod kneževa Kropotkinih.

Na nedavnom  „samitu „ Tolstojevih  potomaka u  Jasnoj Poljani  bio je idirektan potomak porodice  Bersovih  Andrej Aleksndrovič Bers  koji živi u Novosibirsku. On je doktor nauka,  akademik, jedan od pionira rsuke kibernetike  i programiranja. U Jekatinburgu se svake godine održavaju Bersovski sipmpozijum iz oblasti arheologije u čast Elizabete Mihajlovne i Aleksandra Andrejeviča Bersova.

Visoka naučna reputacija Nikolaja Dmitrijeviča Tolstoja-Miloslavskog iz Londona

Ima,  razume se,  i među inostranim predstavnicima velike porodice Tolstojevih  poznatih ličnosti. Tako na primer na svaki „samit“ u Jasnu Poljanu stiže  i Nikolaj Dmitrijevič Tolstoj-Miloslavski,  veliki britanski istoričar i političar,  pisac i kandidat za Donji dom engleskog parlamenta. On je predsednik Kraljevskog književnog saveta, član Međunarodnog Arturijanskog društva, specijalsita za keltsku kulturu.  Potiče iz najstarije grane ruskog roda Tolstojevih-Miloslavskih koji vode poreklo od Ivana Andrjeviča Tolstoja ( 1644-1713).  Nikolaj Tolstoj –Miloslavski je napisao seriju knjiga posvećenih keltskoj  mitologiji,  a autor je publicističkih knjiga „Noć dugih noževa „,  „Žrtva Jalte „,  „Polubezumni lord“,  „Tajni Staljinov rat“, “Istorija roda Tolstojevih od 1953 godine do napih dana“ i drugih.

Filmska saga o Tolstojevima

Dmitrij Tolstoj-Miloslavski  bio i glavni konsultant  i narator u filmu Fekle Tolstoj   o Petru Andrejeviču Tolstoju, podvižniku  Petra Prvog. Reč je o zagonetnoj ličnosti  u koga  car Petar  nije verovao,  ali  mu je ipak  poveravao deliktane diplomatske misije. Upravo je Pjotr Andrjevič iz Napulja  vratio u Rusiju  carevića Alekseja koji je bio u carskoj nemilosti. Zatočen u Petropavlovskoj tvrđavi carević mora da  je prokleo rod Tolsotojevih do 14.  kolena.

Taj film, prvi iz  serije od deset epizoda Fekli Tolstoj  o najinteresantnijim predstavnicima rodaTolstojevih je  prikazan  u Jasnoj Poljani.  

Mlađa unuka Lava Tolstoja – poslednja žena Sergeja Jesenjina

Drugi film je o sudbini  takođe Sofije Andrejevne,  ali mlađe unuke Lava Nikolajeviča. Ona je bila posledlja žena Sergeja Jesenjina i istaknuta muzička radnicasovjetske epohe. Njoj u mnogome treba zahvaliti što Rusija  danas ima  Jasnu Poljanu u ovakvom vidu u kakvom postoji. Sldeći film će biti o sestri Lava Nikolakjeviča, monahinji Šamordinskog manastira  Mariji Nikolajevnoj,   a onda slede filmovi o sudbini najvećeg avanturiste iz roda Tolstojevih –Fjodoru Tolstoj  zvanog Amerikanac,  zatim o „crvemom grofu „,  ruskom i sovjetskom piscu Alkeseju Nikolajeviču Tolstoju  i o drugim. Kompletna serija od deset epizoda biće emitovana na TV kanalu „Kultura“  od  jeseni ove godine.   

Potmoci Tolstojevi na „samitu“u Jasnoj Poljani kuvali po receptima Sofije Andrejevne

Čime su se bavili Tolstojevi na „samitu „?Kuvali su pored ostalpog razna jela po receptima Sofije Andrejevne, igrali u porodičnim predstavama, obnavljali i osvežavali svoj ruski jezik, oslikavli glinene tanjire, vozili se biciklima, igrali tenis. U gradiću Krapivni,  čiji je istorijsko-kulturni kompleks u sastavu muzeja „Jasna Poljana „ potomci Tolsotojevuh su učestvovali u rekonstrtukciji događaja iz 1812.  g.  

Plemićki rod Tolstojevih jedan od malobrojnih koji se sačuvao do danas

Plemićki rod Tolstojevih jedan je od  malobrojnih koji ne samo što nije propao u predrevolucionarno vreme (što se desilo skoro sa svim izdancima  starog plemstva ),  nego je na neki čudan način preživeo i  nakon revolucije. I to u situaciji kad su skoro svi Tolstojevi bili prinuđeni da emigriraju,  a mlađu kćeku Aleksandru LJvovnu koja je ostala u otadžbini sovjektske vlasti su tri puta hapsile,  držali je  u tamnici i konlogoru.

Berija lično nadzirao Tolstojeve unuke Ilju i Vladira kad su se vratili iz Jugoslavije

Nisu laku sudbinu imala ni dva unuka  proroka iz Jasne Poljane:Ilja i Vladimir koji su se posle Drugog  svetskog rata vratili u Sovjetski Savez iz Jugolsavije.  A vratili su se zato što su odlučili da žive u svojoj domovini  i u njoj da podižu i vaspitavaju svoju decu. Kontrolu nad njima je organizovao lično drug Berija, a godine 1948.  su ih primorali da u „Pravdi „ objave otvoreno pismo protiv svoje tetke Aleksandre LJvovne  koja se u to vreme nalazila u SAD gde je upravljala Tolstojevim fondom  koji je pomagao milione ruskih,  i ne samo ruskoih emigranata.

To je bio još jedan pokušaj da se iskoreni  tolstojevski rod,  ali ni on nije uspeo.

Preko 400 direktnih potomaka roda Tolstojevih

Danas širom sveta živi oko četirsto  direktnih potomaka Tolstojevih, i skoro se svi međusbno poznaju i sretaju u svojoj istorijskoj otadžbini svake druge godine. Time se može ponosti svaki Rus. I ne radi se tu samo o slavi drevnog plemićkog roda.

Ima li u istoriji još nekih primera osim kraljevskih dinastija da jedna  porodica,  koja je nikla pre 150 godina proživi toliko  dugo?