VEK I PO MORISA METERLIKA, DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST (1911.)

Na današnji dan,  pre 150 godina (29.  avgusta 1862.) rođen je belgijski pisac,  dramaturg i filosof Moris Polidor Mari Bernar Meterlink (Maurice Polydore Marie Bernard Maeterlinck). Pisao je na francuskom jeziku. Godine 1911.  je dobio  Nobelovu nagradu za književnost. Najpoznatije njegovo delo  je filosofska drama „Plava ptica „(1908. ).

Moris Meterlink je rođen u Belgiji u porodici bogatog notariusa.  Porodica je pripdala francuskom govornom području ,  pa je zato Meterlink kasnije napisao veći deo svojih dela na francuskom jeziku. Mnogi od njegovih prvih dela (uglavnom  pravne rasprave) nisu sačuvana  pošto ih je sam autor uništio,  a sačuavni su samo njihovi fragmenti.

Godine 1883.  u časopisu „Mladi Belgijanac „(Jeune Belgiqe) objavnjena je prva njegova pesma,  a 1885. ,  pošto je završio pravni fakultet Gentskog univerziteta  dobio je pravo da se bavi advokaturom. Sedam autora o svom trošku godine 1888.  izdaju  poetski zbornik „Oranžerija „,  a godinu dana potom  Meterlik je napisao svoju prvu dramu „Princeza Malen „ koju je nesebično pohvalio Oktava Mirabo, da bi godinu dana kasnije publikovao  i zbornik stihova „Staklenik“, (1896.)-a onda slede :zbirka „12 pesama „,   i zbornik „15 pesama“(1900.)

Dramaturgija ćutanja,  nagoveštaja i nedorečivosti

Od 1896. Meterlink  živi u Francuskoj, većinom u Parizu. Ovde se zbližava sa simbolistima  koji su na njega izvršili ogroman uticaj. Idealizam i simbolizam našli su odraza u raznim njegovim umetničkim delima,  kao na primer u knjizi „Skrovište smirenih (1896.) Meterlink postaje poznat  po drami-bajki „Princeza  Malen „(1899.),  jednočinkama „Neoprostiva“ i „Slepci „(obe iz 1890);dramom „Peleas i Melisnda „(1892). Kritičari su ovaj scenski  opus  okarakterisali kao „dramaturgiju ćutanja,    nagoveštaja i nedorečenosti. “Glavne teme njegovog stvaralaštva su:smrt i značaj čovečjeg života,  mesto i uloga  čoveka u društvu,  u istoriji.

Protest čoveka protiv svevlašća sudbine

 Godine 1902.  svet je ugledala drama „Mona Vana“ u kojoj se javlja tema protesta čoveka protiv svevlašća sudbine.

A znamenita „Plava ptica“ napisana 1908.  bila je postavljena na scenu već sledeće godine.  U ovoj drami junaci putuju po svetu u traganju za srećom,  a  nalaze je  u svom domu. Fenomen neispunjenja čoveka i njegovo traganje za srećom teme su  i u produžetku „Plave ptice „-drami   „Obručavanje“ (1918).

Pozne drame

U poznim dramama Meterlink obrađuje   biblijske teme,  mitove i istorijske sižeje. Motiv smrti  stalno je prsutan u njegovim delima,  a u poznom stvaralaštvu ratse interesovanje za mistiku i okultizam.

U filosofskim esejima Meterlink   razrešava filosfske i estetske teme simbolizma. U najpoznatijim svojim ogledima kao što su „Život pčela „(1901),  „Život termita „(1926) i „Život mrava „(1930) pisac pokušava da objasni život  i delatnost čoveka kroz analaogiju  uzetu iz posmtranja kretanja u prirodi.

Nobelova nagrada za književnost 1911.  „za bogatstvo mašte i poetske fantazije „

Godine 1911. Moris Meterlik je dobio Nobelovu nagradu za književnost „za njegovu mnogostranu književnu delatnost,  osobenost njegovih dramskih dela, koje se odlikuju bogatstvom mašte i poetske  fantazije „.

Godine 1940.    bio je  prinuđen da pobegne  u SAD ispod nemačke okupacije   odakle se  zbog zdravstvenih probelma vratio se Francusku 1947.

Umro je u Nici 6. maja 1949.  od srčanog infarkta.

Branko Rakočević