Sto druga godišnjica Tolstojeve smrti

1.  Ogledalo ruske revolucije

Tu etiketu je Tolstoju nalepio Lenjin.  Ali je jedno istinito:Tolstoj je stvarno bio revolucionarne,  buntovne naravi,  strasno je razobličavao licemreje društvenih instituta svoga doba,  obmane   sudova i crkve, nesavesnost života  bogatih,  lažljivost i neiskrenost porodičnih odnosa.  Upravo je zbpg toga izdavač Aleksej Suvorin pisao o Tolstoju:“Nikolaj II ništa ne može da učini s Tosltojem,  ne može mu uzdrmati tron, dok istovremeno Tolstoj itekako drma carski presto Nikolajev i njegove  dinastije.  “

2.  Prijatelj dece

Škola za seljačku decu koju  je u Jasnoj Poljani otvorio Tosltoj 1859.   postala je događaj od  opštedruštevenog značaja u životu Rusije.  Narodna škola,  smatrao je Tolstoj, dužna je da decu nauči da pišu, računaju,  zakonu Božjem, u detetu je on video stvaraoca,  prizivao i budio misli u  dece.  Sam Tolstoj je predavao matematiku,  fiziku,  istoriju.  Kao krunu   svoje  pedagoške delanosti   stvorio  je „Azbuku“.  Kasnije je Daniel Harms,  odnosno njegovi sardanici iz dečjeg  časopisa koji je uređivao, napisao ciklus ironičnih pričica koje su sve počinjale rečenicom:“Lav Tolstoj je veoma voleo decu“.  

3.  Neprotivljenje zlu nasiljem

„Neprotivljenje zlu nasiljem „,  a takođe stalno praštanje,  ljubav,  samousavršavanje, postali su temelji na kojima se zasnivalo Tosltojevo učenje.  Da bi našao pravog Hrista,  Tolstoje je čitao crkvene oce u originalu, i zato je izučio starogrčki i starojeverjeski  jezik.  U Rusiji je izniklo mnogo komuna tolstojevaca,  a pod uticajem njegovog učenja bili su Ivan Bunjin,  Nikolaj Leskov,  Mahatma Gandi i drugi slavni ljudi toga doba.  Godine 1897.  tolstojevstvo je u Rusiji bilo proglašeno za sektu, a 1901.   je Sinod objavio „otpadnišrvo „Lava Tolstoja  od crkve.  

4.  Stvaralac romana-epopeje

Roman “Rat i mir “postao je prokletstvo za sovjetske pisce.  Socijalistički realizam je naznačio kao vrhovni žanr  roman-epopeju  koji sjedinjuje u sebi  istoričnost, narodnost  i patriotizam zajedno sa pažnjom koja se poklanja” malom čoveku”.  Posle Velikog otadžbinskog  rata sovjetski  pisci su po  svaku cenu hteli da stvore roman-epopeju o ratu.  Smatralo se da je  u tome najuspešniji bio Vasilij Grosman,  čiji je roman “Za pravo delo” dobio Staljinovu nagradu, dok je mu je drugi deo  dilogije “Život i sudbina ”proglašena za najveću antisovejstku tvorevinu u celokupnoj književnosti Sovjetskog Saveza.  

5.  Povratnik k narodnom živtu

Iz  ideje povratka k narodnom životu ( oproщenie) poteklo je mnogo mitova i anegdota   o Tolstoju.  Savremenici su sa nevericom pričali o tome kako grof Tolstoj ide bosonog,  sam seje i kosi sa seljacima ( koji mu se,  uzgred budi rečeno,  zbog toga grohotom smeju), loži peći,  cepa drva,  donosi vodu i pravi čizme.  Sam se Tolstoj veoma uzvišeno  i ozbiljno odnosio prema fizičkom radu,  nazivajući pisanje podrugljivo  “ gospodskom zabavom”.  

6.  Modni kreator

Smatra se da je baš Tolstoj izmislio “tolstojevku-“široku rubašku koja se nosi preko pantalona.  Savremenici su se sećali kako je za vreme letnjih  univerzitetskih ferija Tolstoj  posećivao Jasnu Poljanu odeven u nekakvoj “širokoj beloj vreći od platna sa vetrenjače “.   Posle je “tolstojevke” počela da čije Sofija   Andrejevna.  One su bile u dvema varijantama: letnjoj  i zimskoj,  sašivene od bele pamučne  i tamne vunene tkanine.  Danas je “tolstojevka “ jedan od najrasprostranenijih vidova  sezonske odeće u hladnim danima.  

7.   Profesionalni pisac

U odnosu sa izdavačima Lav Tolstoj je bio pragmatičan.   On je sam određiavo sumu novca  za honorare  tražeći ih po pravilu uvek unared, uvek spreman da  raskine ugovr  ako bi zbog nečega bio nezadovoljan.   Zajedno sa ženom koja mu je pomagala da radi nad rukopisima ( ne zna se tačno koliko je puta Sofija Andrejevna prepisivala rukopis “Rata i  mira “,  cifre se  kreću do 6 do 14!),  a uz to je vodila knjigovodstvo,  čitala štampane  otiske.   Tolstoj je bio formirao pravo  profitabilno književno preduzeće.   Za svoja sabrana dela u 11 tomova dobio je od izdavača,   i to unapred 25.  000 rubalja.  

8.  Ratni dopisinik

Tolstoj je dve godine ratovao na Kavkazu ( Čečenski rat),  bio je oficir u Dunavskoj armiji,  učestvovao u bici kod Oltenice i opsadi Silistrije, ali mu je književnu slavu donelo služenje  u opsednutom Sevastoplju 1885.  g.  Njegove “Sevastopoljske priče “štampane u “Savremenku” koji je uređivao pesnik Njekrasov,  postale su glavni književni događaj te godine u Rusji.  Već prva njegeova priča svidela se caru Aleskandru II koji je naredio da čuvaju darovitog oficira, kako bi pisao u časopisima o toku vojnih dejstava.  

9.  Ruski zemljoposednik

Posle demobiliazcije iz armije,  Tolstoj je prešao u Jasnu Poljanu i počeo da se bavi gazdinstvom.  Površinu imanja koje je dobio u nasledstvo on je povećao šest puta, tako da je 1860.   g u svom majuru  imao više od 300 svinja,  desetine krava,  stotine ojagnjenih  ovaca, pčele,  pecaru rakije i ogromni voćnjak.  Produkcija njegove uljare prodavala se na moskovskom tržištu,  a za dobijeni prihod Tolstoj je dokupljivao zemlju i širio  imanje.  I  nije se prvario u računu:sve obilne izdatke  nadoknađivali  su mu rekordni  prinosi žitarica.  

10.  Seks-gigant

Strasti koje su  ga rastrzale,  Tolstoj je otvoreno opisivao u “Dnevnicima”.  Iz njih sazanajom da se već sa 16 godina  godina  oprostio sa nevinošću i to se desilo u javnoj kući,  posle se zabavljao sa seljankama  iz Jasne Poljane,  a o jednoj od njjih je naposiao novelu “Đavo”.  Tema pola,  potčinjenosti seksualnim strastima, nesposbnosti da se u tome prepozna živi čovek,  okupirala  je pisca.  Njegova “Krajcerova sonata “ postal je podsticaj za široko razmatranje pitanja polnog morala.  

Poslednji sin Tolstoju se rodio kad jer pisac imao 60 godina.