Novi ruski film Metro. Tehnogenska i porodična katastrofa

Katastrofa u moskovskom metrou, a istovremeno i u porodici. Tome je posvećen novi film mladog ruskog reditelja Antona Megerdičeva Metro.

Anton Megerdičev je kreativni reditelj, on već davno radi u žanru filma-ekšen, on je autor filmova, koji uživaju popularnost gledalaca: Borba sa senkom, Tamni svet, Između ostalog, prvog ruskog filma u 3D.

Izvor Metroa je istoimeni roman Dmitrija Safonova. Anton Megerdičev kaže da prilikom snimanja skoro se nije odmakao od originalnog dela. Samo smo promenili mesto. U romanu je opisan put između stanica na periferiji Moskve. Mi smo preneli radnju u centar Moskve, jer je centar privlačniji za snimanje. Tamo ima neke arhitekture, koja je prijatna za gledanje. Rejon Tušino apsolutno nije interesantan za snimanje, ni vizuelno. Snimati je tam mnogo složenije, jer je potreban mnogo veći broj ljudi. Napravili smo stanicu Sadovaja, koje nema u Moskvi. Sve ostalo je dokumentarno.

Evo što je ispričao Anton Megerdičev o osnovnoj ideji tog filma.

- To je film o mojoj viziji današnjosti. O našem gradu Moskva, koji se zagrcava od prevelikog broja ljudi, koji ili tu žive, ili su došli ovamo. Zanimljivo je, što se paralelno razvijaju dve linije: linija katastrofe ljudskih odnosa u porodici i tehnogenska katastrofa, koju su izazvale prenaseljenost, nedovoljne usluge transportnih komunikacija. Sve je međusobno povezano: katastrofa i mala ćelija društva u velikom gradu.

O snimanju nam je ispričala portparorl filmske kompanije Producentska firma Igora Tolstunova (Profit) Ksenija Suhneva.

- Snimali smo taj film u toku 6 meseci. Počeli smo u filmskom studiju Gorki, gde je bio sagrađen specijalni bunker u specijalnom bazenu za snimanje. Tamo smo snimali tunel. On je bio dugačak 117 metara. On je bio sagrađen veoma precizno, sve do detalja. Prilikom snimanja smo koristili prave vagone metroa, bilo ih je tri. Radi snimanja vagona u tunelu skidali smo gornji deo tunela i pomoću specijalnih uređaja spuštavli tamo vagone.

- Snimanje je bilo jedinstveno i zbog toga, što smo koristili maketno snimanje, koje uveliko koristi zapadna filmska umetnost, dok ruska zbog nečeg ne koristi. Za naš film je to bilo neophodno, jer tunel u originalnoj veličini nije realno napuniti vodom. U vagone smo stavili manekene umesto ljudi. I maketu tunela, i i maketu kompozicije smo potpuno punili vodom. U pravom tunelu voda je bila do kolena. Tokom snimanja je utrošeno 2 hiljade tona vode.

Kako nam je ispričala Ksenija Suhneva, glumci su bili prilikom snimanja u vodi ne samo do kolena, već i do guše, zato su oni bili u specijalnim hodrokostimima. Kada bi se glumci vratili kući posle napornog radnog dana, nisu bili željni kupke u kadi. Vodu su specijalno zagrejali da ne bi se glumci smrzavali. Mada je snimanje bilo leti, u tunelo je ipak bilo dosta hladno. Iskusni kamerman Sergej Astahov je 1986. godine snimao film Prodor o poplavi u metrou Peterburga. To mu je iskustvo pomoglo i u snimanju našeg filma. Upravo u procesu snimanja Sergej Astahov je izumio specijalnu tehniku za snimanje scena sa vodom. Kompozitor filma je Jurij Potienko.

Najinteresantnije etape pripreme filma su snimanja vesti bila metroa u gradu Samara, gde je u masovnim scenama učestvovalo mnogo ljudi. Skoro ceo grad je došao na kasting, svi su hteli da učestvuju u snimanju. Snimanje se odvijalo i na ulicama Moskve. Poslednja etapa je bilo snimanje u paviljonu: sudar voza i talasa, pad ljudi prilikom tog sudara.

Premijera tog filma je zakazana za 18. februar 2013. godine. Reditelj Anton Megerdičev je već snimao takve filmove, on ima veliko iskustvo, svi negovi prethodni filmovi su bili učinkoviti.

Ana Delicijeva,