Нови руски филм Метро. Техногенска и породична катастрофа

Катастрофа у московском метроу, а истовремено и у породици. Томе је посвећен нови филм младог руског редитеља Антона Мегердичева Метро.

Антон Мегердичев је креативни редитељ, он већ давно ради у жанру филма-екшен, он је аутор филмова, који уживају популарност гледалаца: Борба са сенком, Тамни свет, Између осталог, првог руског филма у 3D.

Извор Метроа је истоимени роман Дмитрија Сафонова. Антон Мегердичев каже да приликом снимања скоро се није одмакао од оригиналног дела. Само смо променили место. У роману је описан пут између станица на периферији Москве. Ми смо пренели радњу у центар Москве, јер је центар привлачнији за снимање. Тамо има неке архитектуре, која је пријатна за гледање. Рејон Тушино апсолутно није интересантан за снимање, ни визуелно. Снимати је там много сложеније, јер је потребан много већи број људи. Направили смо станицу Садоваја, које нема у Москви. Све остало је документарно.

Ево што је испричао Антон Мегердичев о основној идеји тог филма.

- То је филм о мојој визији данашњости. О нашем граду Москва, који се загрцава од превеликог броја људи, који или ту живе, или су дошли овамо. Занимљиво је, што се паралелно развијају две линије: линија катастрофе људских односа у породици и техногенска катастрофа, коју су изазвале пренасељеност, недовољне услуге транспортних комуникација. Све је међусобно повезано: катастрофа и мала ћелија друштва у великом граду.

О снимању нам је испричала портпарорл филмске компаније Продуцентска фирма Игора Толстунова (Профит) Ксенија Сухнева.

- Снимали смо тај филм у току 6 месеци. Почели смо у филмском студију Горки, где је био саграђен специјални бункер у специјалном базену за снимање. Тамо смо снимали тунел. Он је био дугачак 117 метара. Он је био саграђен веома прецизно, све до детаља. Приликом снимања смо користили праве вагоне метроа, било их је три. Ради снимања вагона у тунелу скидали смо горњи део тунела и помоћу специјалних уређаја спуштавли тамо вагоне.

- Снимање је било јединствено и због тога, што смо користили макетно снимање, које увелико користи западна филмска уметност, док руска због нечег не користи. За наш филм је то било неопходно, јер тунел у оригиналној величини није реално напунити водом. У вагоне смо ставили манекене уместо људи. И макету тунела, и и макету композиције смо потпуно пунили водом. У правом тунелу вода је била до колена. Током снимања је утрошено 2 хиљаде тона воде.

Како нам је испричала Ксенија Сухнева, глумци су били приликом снимања у води не само до колена, већ и до гуше, зато су они били у специјалним ходрокостимима. Када би се глумци вратили кући после напорног радног дана, нису били жељни купке у кади. Воду су специјално загрејали да не би се глумци смрзавали. Мада је снимање било лети, у тунело је ипак било доста хладно. Искусни камерман Сергеј Астахов је 1986. године снимао филм Продор о поплави у метроу Петербурга. То му је искуство помогло и у снимању нашег филма. Управо у процесу снимања Сергеј Астахов је изумио специјалну технику за снимање сцена са водом. Композитор филма је Јуриј Потиенко.

Најинтересантније етапе припреме филма су снимања вести била метроа у граду Самара, где је у масовним сценама учествовало много људи. Скоро цео град је дошао на кастинг, сви су хтели да учествују у снимању. Снимање се одвијало и на улицама Москве. Последња етапа је било снимање у павиљону: судар воза и таласа, пад људи приликом тог судара.

Премијера тог филма је заказана за 18. фебруар 2013. године. Редитељ Антон Мегердичев је већ снимао такве филмове, он има велико искуство, сви негови претходни филмови су били учинковити.

Ана Делицијева,