Sačuvati sibirske mačke

Sibirski mačak rase nevska maskaradna, koju je Vladimir Putin poklonio guverneru japanske prefekture Akita – Norihasi Satakeu, danas dobija krov nad glavom.

Ambasador Rusije u Japanu svečano će uručiti guverneru njegovog novog ljubimca. Očekuje se da će danas životinja dobiti i ime. Poslednjih nekoliko meseci mačak je proveo u karantinu zbog strogih zakona u pogledu životinja koje se uvoze u Japan.

A u Sibiru u međuvremenu ekolozi su objavili početak fotolova na mačke. Ali na divlje. Uz pomoć video i foto aprature naučnici se nadaju da će dobiti podatke o njihovo načinu života životinja u nestanku. Irbisi, risevi i palasove mačke ostali su samo u nekoliko zemalja sveta. Njihovo ponašanje do nedavno niko nije uspevao da prouči. Životinje unete u Crvenu knjigu kriju se na najteže dostupnim mestima.

U Rusiji risevi i irbisi se sreću na Altaju i u Sajanima, palasove mačke su bile tamo pronađene tek pre nekoliko godina. U planinama južnog Sibira nalazi se mnoštvo nacionalnih parkova od kojih su neki bili napravljeni još početkom 20. veka. Svega pre godinu dana bio je formiran nacionalni park pazarim na jugu Sajana. Tamo su sačuvana mesta gde nije kročila ljudska noga. Posebne nade se polažu u irbisa. Njegova populacija u čitavoj Rusiji broji preko sto primerakam. U novom nacionalnom parktu za godinu dana fiksirano je devet irbisa.

Vrlo je teško pratiti divlje mačke. Risovi i irbisi se kriju od ljudi u stenama. Naučnici tamo ne mogu da prođu. Još teže stvari stoje sa palasovim mačkama, koje vode isključivo noćni način života. Vrlo je teško uhvatiti divlju mačku kako bi se na nju stavili satelitski odašiljači. Zato je glavno oružje naučnika foto i video kamera, koja proradi kada joj se približi zver. Na snimcima se jasno vide crte svake životinje, govori direktor Državnog prirodnog biosfernog nacionalnog parka Sajano-Šušenski Genadij Kiseljov.

- Sada se uglavnom koristimo videoregistratoima koji automatski vrše i video snimanje i fotografije. Kada se takav materijal nagomila, moći ćemo da identifikujemo životinje i da im dajemo pasoše. Zahvaljujući ovim snimcima mi znamo njihovu brojnost i sve o njihovom kretanju. Praksa pokazuje da na teritoriji nacionalnih parkova one su zaštićene, a na teritorijama opšteg korišćenja zveri su podvrgnute opasnostima. To su i lovokradice, i slučajno dospevanje u zamke koje ljudi postavljaju radi lova.

Između ostalog samo u ruskim nacionalnim parkovima irbisi se zaista osećaju bezbedno. U poslednjih 5 godina u Sajano-Šušenskom nacionalnom parku pojavilo se sedam mladunčadi. Takvih pokazatelja nema nigde u svetu.

Čim naučicima pođe za rukom da odrede jasne granice obitavanja svakog vida divljih mačaka unutar zemlje, može da se započnu međunarodni projekti njihovog očuvanja. Za početak može da se organizuje razmena podataka o irbisima, risevima i palasovim mačkama među zemljama, a konačno da se napravi transgranični nacionalni park u kojem će se čuvati putevi migracije mačaka, ističe direktor Državnog nacionalnog parka hakaski Viktor Nepomnjaši.

Ako budemo proširivali sferu svojih istraživanja na okolne teritorije, tada možemo da shvatimo gde je optimalno mesto za obrazovanje transgranične posebno zaštićene prirodne zone za očuvanje divljih mačaka. Treba raditi u tom pravcu sa Mongolijom i Kinom. To je vrlo teška zver za proučavanje. To nije tigar koi živi u ravnici. To su planine i stene.

Ovog leta naučnici treba da pruže precizne podatke o brojnosti retkih mačaka u regionu i da razrade koncepciju njihovog očuvanja.

Aleksandra Zaharova,