Сачувати сибирске мачке

Сибирски мачак расе невска маскарадна, коју је Владимир Путин поклонио гувернеру јапанске префектуре Акита – Норихаси Сатакеу, данас добија кров над главом.

Амбасадор Русије у Јапану свечано ће уручити гувернеру његовог новог љубимца. Очекује се да ће данас животиња добити и име. Последњих неколико месеци мачак је провео у карантину због строгих закона у погледу животиња које се увозе у Јапан.

А у Сибиру у међувремену еколози су објавили почетак фотолова на мачке. Али на дивље. Уз помоћ видео и фото апратуре научници се надају да ће добити податке о њихово начину живота животиња у нестанку. Ирбиси, рисеви и паласове мачке остали су само у неколико земаља света. Њихово понашање до недавно нико није успевао да проучи. Животиње унете у Црвену књигу крију се на најтеже доступним местима.

У Русији рисеви и ирбиси се срећу на Алтају и у Сајанима, паласове мачке су биле тамо пронађене тек пре неколико година. У планинама јужног Сибира налази се мноштво националних паркова од којих су неки били направљени још почетком 20. века. Свега пре годину дана био је формиран национални парк пазарим на југу Сајана. Тамо су сачувана места где није крочила људска нога. Посебне наде се полажу у ирбиса. Његова популација у читавој Русији броји преко сто примеракам. У новом националном паркту за годину дана фиксирано је девет ирбиса.

Врло је тешко пратити дивље мачке. Рисови и ирбиси се крију од људи у стенама. Научници тамо не могу да прођу. Још теже ствари стоје са паласовим мачкама, које воде искључиво ноћни начин живота. Врло је тешко ухватити дивљу мачку како би се на њу ставили сателитски одашиљачи. Зато је главно оружје научника фото и видео камера, која проради када јој се приближи звер. На снимцима се јасно виде црте сваке животиње, говори директор Државног природног биосферног националног парка Сајано-Шушенски Генадиј Кисељов.

- Сада се углавном користимо видеорегистратоима који аутоматски врше и видео снимање и фотографије. Када се такав материјал нагомила, моћи ћемо да идентификујемо животиње и да им дајемо пасоше. Захваљујући овим снимцима ми знамо њихову бројност и све о њиховом кретању. Пракса показује да на територији националних паркова оне су заштићене, а на територијама општег коришћења звери су подвргнуте опасностима. То су и ловокрадице, и случајно доспевање у замке које људи постављају ради лова.

Између осталог само у руским националним парковима ирбиси се заиста осећају безбедно. У последњих 5 година у Сајано-Шушенском националном парку појавило се седам младунчади. Таквих показатеља нема нигде у свету.

Чим научицима пође за руком да одреде јасне границе обитавања сваког вида дивљих мачака унутар земље, може да се започну међународни пројекти њиховог очувања. За почетак може да се организује размена података о ирбисима, рисевима и паласовим мачкама међу земљама, а коначно да се направи трансгранични национални парк у којем ће се чувати путеви миграције мачака, истиче директор Државног националног парка хакаски Виктор Непомњаши.

Ако будемо проширивали сферу својих истраживања на околне територије, тада можемо да схватимо где је оптимално место за образовање трансграничне посебно заштићене природне зоне за очување дивљих мачака. Треба радити у том правцу са Монголијом и Кином. То је врло тешка звер за проучавање. То није тигар кои живи у равници. То су планине и стене.

Овог лета научници треба да пруже прецизне податке о бројности ретких мачака у региону и да разраде концепцију њиховог очувања.

Александра Захарова,