Fotoutopije ruskih i nemačkih umetnika

U moskovskom Centru savremene umetnosti u okviru manifestacije Godina Nemačke u Rusiji otvorena je izložba „Fotografija budućnosti“, na kojoj su izloženi konceptualne fotografije deset savremenih umetnika iz Rusije i Nemačke.

Svakog dana svetska mreža se puni stotinama hiljada snimaka različitog kvaliteta i umetničke vrednosti. To otežava život onima, koji su su se posvetili umetničkoj fotografiji. Ponekad čak stručnjak ne može da razlikuje amatersku fotografiju, od dela aktuelnog majstora umetničke fotografije. Ali pojavljuju se koordinatori, koji osmišljavaju koncepciju projekta i nude fotoumetnicima iz raznih zemalja da učestvuju u njemu. Koncepcija koju je zamislio Volf Iro oduševljava svojom lepotom i prividnom jednostavnošću. On je pozvao umetnike da razmisle na temu budućnosti i da je slikaju.

Na prvi pogled deluje dosta neobično: fotografija fiksira današnjost, koja odmah postaje prošlost. Naravno pravi Fotograf treba da ima predstavu šta će se dešavati tih narednih delića sekunde, koje dele pritisak prsta od fiksiranja trenutka. Osmišljavajući snimak on uvek pokušava da predvidi sledeći tren, ali na tome se i završavaju njegove misli o budućnosti.

Prema mišljenju autora ideje Volfa Iro,

- Slikati budućnost je za umetnika zadatak koji nema očiglednost. I nama je bilo interesantno, kakav će imati pristup svaki umetnik. Od samog početka bio sam ubeđen da će izložba biti izražajna, makar iz razloga, što su zastupljeni najnoviji radovi već poznatih autora.

Autori su imali različite pristupe ovoj ideji. Drezdenska umetnica Rikarda Rogan prikazala je napuštene, prekrivene debelim slojem prašine automate za igru, koji su pre 20.-tak godina oduševljavali decu. Radovi iz njene serije Reset, koji su prikazani na izložbi, imaju stila, urađeni su sa velikim majstorstvom u ukusom, više podsećaju na likovna dela, koja radi slikar-hiperrealista.

Eva Ljajtoljf u svojoj seriji „Razbistravanje“ dokumentuje tragove ličnog u državnom prostoru nemačkih prihvatilišta za mlade izbeglice-migrante. Sa jedne strane, na njenim fotografijama objekti budućnosti su prisutni a da nisu prikazani, sa druge strane ona postavlja aktuelno pitanje, kakva budućnost očekuje Evropu, koje nacionalnosti će biti naseljene na ovom prostoru i na kojim jezicima će se govoriti.

Dok su u ovim projektima ideje vidne i posetilac ne mora preterano da ulazi u dubinu procesa doosmišljavanja i kostvarlaštva, - u drugim, na primer, u projektu „Deset fotogafija“ Antona Kuriševa, shvatanje koncepcije nije jednostano. Slike slučajnih ljudi, udubljenih u svoja razmišljanja, - van izložbenog prostora mogli bi da smatramo kao sasvim obične, svakodnevne. Međutim ako posmatramo ove objekte kao likove budućnosti čovečanstva – ispada potpuno konceptualno.

Koordinator izložbe Jekaterina Lazareva, prilikom objašnjavanja kriterijuma za izbor autora, istakla je da su bili „pozvani umetnici, kod kojih je konstatovano inteesovanje prema budućnosti, koji rade upravo na prostoru savemene umetnosti“.

- Umetnici, koji učestvuju u izložbi, imaju svoje biografije. Istorija jezika izražavanja, plastike, metoda, - svako je prepoznatljiv. Svi pozvani autori rado su se odazvali na učešće u projektu, ali su se zatim na duže vreme zamislili: zadatak nije jednostavan, utopija nema nikakvog konkretnog opisa i vizualizacija utopije je veoma komplikovana, jer razumeš, da će se već za deset godina tvoja vizualizacija prihvatati kao arhaična“

Dok je Volf Iro dodao:

- Mislim da će se posetiocima svideti. U glavnom gradu je izuzetno bogat kulturni život, a u ruskim regionima, u takvim gradovima kao Nižnij Novgorod, Jekaterinburg, Novosibirsk, gde nameravamo da prikažemo naš projekat, savremena umetnost izaziva veliko interesovanje.

Godine 2013. izložba će imati turneju, posetiće niz gradova Rusije, i na kraju biće prikazana u Berlinu.