Фотоутопије руских и немачких уметника

У московском Центру савремене уметности у оквиру манифестације Година Немачке у Русији отворена је изложба „Фотографија будућности“, на којој су изложени концептуалне фотографије десет савремених уметника из Русије и Немачке.

Сваког дана светска мрежа се пуни стотинама хиљада снимака различитог квалитета и уметничке вредности. То отежава живот онима, који су су се посветили уметничкој фотографији. Понекад чак стручњак не може да разликује аматерску фотографију, од дела актуелног мајстора уметничке фотографије. Али појављују се координатори, који осмишљавају концепцију пројекта и нуде фотоуметницима из разних земаља да учествују у њему. Концепција коју је замислио Волф Иро одушевљава својом лепотом и привидном једноставношћу. Он је позвао уметнике да размисле на тему будућности и да је сликају.

На први поглед делује доста необично: фотографија фиксира данашњост, која одмах постаје прошлост. Наравно прави Фотограф треба да има представу шта ће се дешавати тих наредних делића секунде, које деле притисак прста од фиксирања тренутка. Осмишљавајући снимак он увек покушава да предвиди следећи трен, али на томе се и завршавају његове мисли о будућности.

Према мишљењу аутора идеје Волфа Иро,

- Сликати будућност је за уметника задатак који нема очигледност. И нама је било интересантно, какав ће имати приступ сваки уметник. Од самог почетка био сам убеђен да ће изложба бити изражајна, макар из разлога, што су заступљени најновији радови већ познатих аутора.

Аутори су имали различите приступе овој идеји. Дрезденска уметница Рикарда Роган приказала је напуштене, прекривене дебелим слојем прашине аутомате за игру, који су пре 20.-так година одушевљавали децу. Радови из њене серије Reset, који су приказани на изложби, имају стила, урађени су са великим мајсторством у укусом, више подсећају на ликовна дела, која ради сликар-хиперреалиста.

Ева Љајтољф у својој серији „Разбистравање“ документује трагове личног у државном простору немачких прихватилишта за младе избеглице-мигранте. Са једне стране, на њеним фотографијама објекти будућности су присутни а да нису приказани, са друге стране она поставља актуелно питање, каква будућност очекује Европу, које националности ће бити насељене на овом простору и на којим језицима ће се говорити.

Док су у овим пројектима идеје видне и посетилац не мора претерано да улази у дубину процеса доосмишљавања и костварлаштва, - у другим, на пример, у пројекту „Десет фотогафија“ Антона Куришева, схватање концепције није једностано. Слике случајних људи, удубљених у своја размишљања, - ван изложбеног простора могли би да сматрамо као сасвим обичне, свакодневне. Међутим ако посматрамо ове објекте као ликове будућности човечанства – испада потпуно концептуално.

Координатор изложбе Јекатерина Лазарева, приликом објашњавања критеријума за избор аутора, истакла је да су били „позвани уметници, код којих је констатовано интеесовање према будућности, који раде управо на простору савемене уметности“.

- Уметници, који учествују у изложби, имају своје биографије. Историја језика изражавања, пластике, метода, - свако је препознатљив. Сви позвани аутори радо су се одазвали на учешће у пројекту, али су се затим на дуже време замислили: задатак није једноставан, утопија нема никаквог конкретног описа и визуализација утопије је веома компликована, јер разумеш, да ће се већ за десет година твоја визуализација прихватати као архаична“

Док је Волф Иро додао:

- Мислим да ће се посетиоцима свидети. У главном граду је изузетно богат културни живот, а у руским регионима, у таквим градовима као Нижниј Новгород, Јекатеринбург, Новосибирск, где намеравамо да прикажемо наш пројекат, савремена уметност изазива велико интересовање.

Године 2013. изложба ће имати турнеју, посетиће низ градова Русије, и на крају биће приказана у Берлину.