Sećanje na rusku avangardu

Graditi stepenice ka nebu, loviti sunce gigantskim panelima ili postaviti kulu-tribinu za društveno važne izjave – takve ideje nude učesnici međunarodnog konkursa za najbolji spomenik ruskoj avangardi. Njihovi arhitektonski projekti predstavljeni su na izložbi u velikom sibirskom centru Novosibirsku.

Konkurs i izložba su deo projekta Sibirskog centra savremene umetnosti Svetovi El Lisickog. On je posvećen jednom od najupečatljivijih predstavnika ruske umetničke avangarde s početka 20. veka. Umetnik koji je prešao u arhitekte, El Lisicki, ostavio je ogromno nasleđe koje do danas čudi svojom revolucionarnošću. On je na primer još 20-ih godina najavio op-art – optičku umetnost koja se pojavila nekoliko decenija posle njegove smrti. Na svojim umetničkim izložbama predvideo je savremeni konceptualizam. A njegova ideja posebnih objekata – pokretnih prouna – u suštini je san o kompjuterskoj grafici u 3D formatu. Kao arhitekta El Lisicki je projektovao takozvane „horizontalne solitere“, koji bukvalno leže na nogama-kulama – seća se umetnički direktor Centra za savremenu umetnost u Novosibirsku Aleksandra Arhipova.

- Bio je to sasvim poseban čovek! Sve što je on radio bilo je novo. To su bile potpuno nove stvari u arhitekturi, mada on nije izgradio ni jednu zgradu, imao je samo projekte. Ali ovi projekti su razrađeni do poslednjeg eksera! Proto nije bilo još takvih tehnologija u Rusiji, nije bilo građevinskih materijala.

Više od 200 umetnika i arhitekata iz 43 zemlje učestvovalo je u konkursu Svetovi El Lisickog. U suštini to je konkurs za najbolji spomenik ruskoj avangardi, istakla je u intervjuu za Glas Rusije direktor moskovskog Muzeja arhitekture i član žirija novosibirskog konkursa Irina Korobjina.

Ruska, sovjetska avangarda su neverovatan polet umetničke misli, 20-ih godina Rusija je bila ispred čitave planete. Heroji sovjetske avangarde su imali takav osećaj da je moguće promeniti svet, sve je u čovekovim rukama, u njegovom talentu. I ova energetika, živa je do danas. Nije slučajno što svet smatra veličanstvenim kulturnim doprinosom Rusije upravo avangardu, a dela sovjetskih avangardista do danas su u fokusu: kada nam dolaze čuvene arhitekte, svi mole da posete spomenike avangarde.

Između ostalog, takvih spomenika danas se sačuvalo malo, žali Irina Korobjina.

- Tako se desilo da je sovjetska avangarda bila upečatljiva nadahnuta decenija, i zatim je sve prestalo političkom voljom. Tradicija se nije razvila. Možda sada nove generacije arhitekata osećaju da ovu tradiciju treba preuzeti, i pokušavaju da osete u čemu se ona sastoji. To je moćna snaga inspiracije.

Organizatori novosibirskog konkursa su postavili složeni zadatak: da se napravi novi živi objekat koji bi delovao sa gradskom sredinom. Ipak pobedio je spomenik koji može da se smesti na dlan – rad britanskog arhitekte Gebora Klarska pod nazivom Crna valuta: nešto između čuvenog Crnog kvadrata Maleviča i prouna Lisickog. To je mnogougaona figura od crnog metala sa pravougaonim otvorom.

Olga Bugrova,