Kome preti „atomsko klanje“?

Kome preti „atomsko klanje“?

Velika radarska stanica južno od Praga - čijoj izgradnji je širom otvorio vrata međudržavni sporazum koji su potpisali šef američke i češke diplomatije Kondoliza Rajs i Karel Švarcenberg - izazvala je očekivanu krizu u trouglu Rusija - NATO - SAD.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova zvanično je upozorilo Vašington i Brisel: „U Moskvi niko ne sumnja da će približavanje elemenata strateškog materijala SAD granicama i teritoriji Rusije oslabiti naš potencijal strateškog obuzdavanja. Stoga će Rusija u novostvorenoj situaciji preduzeti adekvatne mere da bi parirala potencijalu pretnji svojoj nacionalnoj bezbednosti. Moskva će biti prinuđena da reaguje ne diplomatskim, nego vojno-tehničkim metodama. Ali, to nije naš izbor. Potez Vašingtona i Praga je razočaravajući utoliko više što je Rusija kao alternativu predlagala kolektivni sistem bezbednosti od atomskih pretnji i što su njeni argumenti bili, u suštini, ignorisani“.

Odmah za ovim, ruski predsednik Dmitrij Medvedjev izjavio je: „Rusija neće dobiti histerični napad zbog realizacije planova SAD da razmeste elemente svog sistema protivraketne odbrane u istočnoj Evropi, ali će dobro promisliti šta će biti njen odgovor. U svakom slučaju, Rusija će preduzeti odgovarajuće korake“.

Najoštrija reakcija bila je, tačno prema očekivanjima, zvaničnog ruskog predstavnika pri NATO Dmitrija Rogozina.

IDEJA OD KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA

Ideja stvaranja sistema odbrane od raketa u SAD prvi put se javila 1945. godine. Februara 1999. godine 58 kongresmena - republikanaca iniciralo je donošenje zakona kojim je Nacionalna protivraketna odbrana proglašena za prioritetnu državnu politiku SAD. Jula 1999. Bil Klinton je potpisao zakon koji je Pentagonu dao pravo da elemente sisteme zaštite cele teritorije SAD od balističkih raketa verovatnog protivnika instalira čim to bude „tehnički moguće“. Pentagon je do kraja 2005. u centralnim oblastima Aljaske postavio prvih 100 raketa - presretača, modernizovao nekoliko radarskih stanica i izgradio jednu potpuno novu. Do kraja 2010. na tzv. niske orbite oko Zemlje treba da budu izvedena 24 vojna satelita čiji će jedini zadatak biti da registruju lansiranje tuđih raketa. A do kraja 2015. - na teritoriji Severne Takote treba da bude instalirano 150 antiraketa. Sve ovo, prema najskromnijim procenama, koštaće američki budžet najmanje 60 milijardi dolara.

„Sporazum između SAD i Češke podriva evropsku bezbednost i gura svet u novu trku u naoružanju, samo ovoga puta - odbrambenog. Američki sistem protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj biće apsolutno destabilizujući element u odnosima Istoka i Zapada. Vlasti Češke prepustile su se - radi interesa svojih i američkih vojno-industrijskih krugova nekoj vrsti ‘atomskog klanja’. Vašington nam je predlagao garancije u vidu ‘mera poverenja’ i ‘prozračnosti namera’, ali posle potpisivanja dokumenta u Pragu sve to izgleda kao trik i ima nultu vrednost“, upozorio je Rogozin.

On nije propustio priliku da još doda: „S čisto tehničke tačke gledišta, američki sistem PRO bilo bi moguće proveriti samo u uslovima termonuklearnog rata do kojeg, nadam se, nikad neće doći. To je, uostalom, glupo oružje. Ali, Rusija će naći simetričan odgovor na nove pretnje svoje bezbednosti. Prostiji odgovor koji neće biti opterećujući za državni budžet“.

Rajsova je juče izrazila razočaranje svoje zemlje povodom ruske reakcije na novi aranžman Vašingtona i Praga. Pomoćnik ministra odbrane SAD Džek Morel bio je otvoreniji i tvrđi: „Pretpostavljam da je ratoborna retorika Rusije usmerena na to da natera Evropljane uključene u naš sistem PRO da počnu da gube živce. Međutim, to joj neće proći!“ Sporazum je doveo juče u Pragu do masovnih protesta.