Коме прети „атомско клање“?

Коме прети „атомско клање“?

Велика радарска станица јужно од Прага - чијој изградњи је широм отворио врата међудржавни споразум који су потписали шеф америчке и чешке дипломатије Кондолиза Рајс и Карел Шварценберг - изазвала је очекивану кризу у троуглу Русија - НАТО - САД.

Руско Министарство иностраних послова званично је упозорило Вашингтон и Брисел: „У Москви нико не сумња да ће приближавање елемената стратешког материјала САД границама и територији Русије ослабити наш потенцијал стратешког обуздавања. Стога ће Русија у новоствореној ситуацији предузети адекватне мере да би парирала потенцијалу претњи својој националној безбедности. Москва ће бити принуђена да реагује не дипломатским, него војно-техничким методама. Али, то није наш избор. Потез Вашингтона и Прага је разочаравајући утолико више што је Русија као алтернативу предлагала колективни систем безбедности од атомских претњи и што су њени аргументи били, у суштини, игнорисани“.

Одмах за овим, руски председник Дмитриј Медведјев изјавио је: „Русија неће добити хистерични напад због реализације планова САД да разместе елементе свог система противракетне одбране у источној Европи, али ће добро промислити шта ће бити њен одговор. У сваком случају, Русија ће предузети одговарајуће кораке“.

Најоштрија реакција била је, тачно према очекивањима, званичног руског представника при НАТО Дмитрија Рогозина.

ИДЕЈА ОД КРАЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Идеја стварања система одбране од ракета у САД први пут се јавила 1945. године. Фебруара 1999. године 58 конгресмена - републиканаца иницирало је доношење закона којим је Национална противракетна одбрана проглашена за приоритетну државну политику САД. Јула 1999. Бил Клинтон је потписао закон који је Пентагону дао право да елементе системе заштите целе територије САД од балистичких ракета вероватног противника инсталира чим то буде „технички могуће“. Пентагон је до краја 2005. у централним областима Аљаске поставио првих 100 ракета - пресретача, модернизовао неколико радарских станица и изградио једну потпуно нову. До краја 2010. на тзв. ниске орбите око Земље треба да буду изведена 24 војна сателита чији ће једини задатак бити да региструју лансирање туђих ракета. А до краја 2015. - на територији Северне Такоте треба да буде инсталирано 150 антиракета. Све ово, према најскромнијим проценама, коштаће амерички буџет најмање 60 милијарди долара.

„Споразум између САД и Чешке подрива европску безбедност и гура свет у нову трку у наоружању, само овога пута - одбрамбеног. Амерички систем противракетне одбране у Чешкој и Пољској биће апсолутно дестабилизујући елемент у односима Истока и Запада. Власти Чешке препустиле су се - ради интереса својих и америчких војно-индустријских кругова некој врсти ‘атомског клања’. Вашингтон нам је предлагао гаранције у виду ‘мера поверења’ и ‘прозрачности намера’, али после потписивања документа у Прагу све то изгледа као трик и има нулту вредност“, упозорио је Рогозин.

Он није пропустио прилику да још дода: „С чисто техничке тачке гледишта, амерички систем ПРО било би могуће проверити само у условима термонуклеарног рата до којег, надам се, никад неће доћи. То је, уосталом, глупо оружје. Али, Русија ће наћи симетричан одговор на нове претње своје безбедности. Простији одговор који неће бити оптерећујући за државни буџет“.

Рајсова је јуче изразила разочарање своје земље поводом руске реакције на нови аранжман Вашингтона и Прага. Помоћник министра одбране САД Џек Морел био је отворенији и тврђи: „Претпостављам да је ратоборна реторика Русије усмерена на то да натера Европљане укључене у наш систем ПРО да почну да губе живце. Међутим, то јој неће проћи!“ Споразум је довео јуче у Прагу до масовних протеста.