Svetska „zlatna groznica“

Iz krugova švajcarskih bankara stižu informacije da je tokom 2012. godine u svetu zabeležen istorijski fenomen – „zlatna groznica“ - kao posledica odluke većine centralnih banaka „da povećaju rezerve zlatnih poluga i kovanih novčica“ a u svetlu globalne finansijske i ekonomske krize.

Bankari podsećaju da se „veliki deo finansijskih transakacija odvija uz garancije čije pokriće je mahom u zlatu. Najbolje je da se imaju zlatni novčići. Zašto ? Kada dođe do nekog „tržišnog poremećaja lakše je prodati zlatne novčiće jer su fizički manji nego poluge. Poluge služe više kao državne rezerve. Šta ćete sa polugom od 12,5 kg? Jedino da je pretopite“ .

„ Investitori tretiraju zlato kao „ zdrav način osiguranja investicija“ a na samu cenu zlata utiću razni elementi, poput strateških političkih odluka Kine, Rusije i Indije da povećaju svoje rezerve zlata“ . Reč je o drugoročnim procesima koji su posledica globalne političke nesigurnosti“ - tvrde bankari .

U tom svetlu treba posmatrati i odluku nemačke Bundesbanke da svoje rezerve zlata vrati u trezore nemačkih banaka kao i fenomen o kojem se još uvek diskutuje – reč je o odluci Ciriške berze da se zlato ne koristi samo kao „depozit“ kod transakcija već i kao direktno sredstvo plaćanja umesto valuta poput američkog dolara ili evra.

Ovaj fenomen, iako još uvek ograničen na određene vrste berzanskih transakcija, tvrde poznavoci prilika, može imati nesagledive posledice po globalno finansijsko tržište, naročito ukoliko se i druge svetske berze (one u Aziji pre svega) opredele za zlato kao sredstvo direktnog plaćanja umesto valuta. U tom slučaju „američki dolar izgubio bi još jedan primat koji je imao do sada“.

Centralne banke Brazila, Rusije i Kine bile su najveći kupci zlatnih poluga u 2012. godini. A prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ukupne rezerve zlata koje poseduju banke u svetu kreću se oko 33.000 metričkih tona, što je svojevrsni rekord.

Ruska centralna banka kupila je dodatnih 90 tona zlata i time svoje rezerve zaokružila na blizu 1100 metričkih tona.Kada je reč o međunarodnom bankarskom sporazumu iz Bazela, o prodaji zlatnih rezervi, tvrde švajcarski bankari „većina država po tom pitanju nije ništa radila“ tj. zlato nije iznošeno na prodaju.

O tome se govorilo i na SEF-u u Davosu pa je Aksel Weber, predsednik švajcarske UBS banke, naglasio „ da nije problem u globalnim mehanizmima finansijske kontrole već u njihovom neprimenjivanju. Sporazume imamo, ali se oni u praksi ili jako malo ili nikako ne poštuju i onda nam oporavak finansijskog i ekonomskog tržišta ide veoma sporo. Jedno vuče drugo.“

Bankari dalje tvrde da najveće rezerve zlata u svetu, godinama unazad poseduju : Amerika ( 8 000 tone ), Nemačka ( 3.800 tonu) i MMF (Međunarodni monetarni fond - 2.900 tona) a njih „u stopu“ prate Italija, Francuska, Kina, Švajcarska i Rusija.

U svetu su danas Rusija i Kina ne samo najveći kupci zlata već i njegovi najveći proizvođači.Ovo dodatno pojašnjava, tvrde švajcarski bankari, odluku Velike Britanije i Holandije da se „intenzivira ratifikovanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske Unije i Amerike čime bi se postigao balans snaga između Azije, u kojoj sve više dominiraju Kina i Rusija, i Amerike“.

Čeka se, tvde bankari, odluka Nemačke koja ukoliko se opredeli za „tešnju saradnju EU-a sa Azijom a ne Severnom Amerikom voditi EU ka godinama teških unutrašnjih lomova “ . Prvi signali daljih „pravaca kretanja“ biće vidljivi na tržištu zlata i energenata. Primer je, de fakto prisutan, energetskog rata koji se rasplamsava u Ukraini između Royal Dač-Šela i Gasproma a o kome se intezivno diskutuje u diplomatskim i bankarskim krugovima Evrope.